КРСТАШКИ РАТОВИ

Izvor: Objava, 26.Okt.2018, 13:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КРСТАШКИ РАТОВИ

У 7. веку муслимани Арапи заузели су Свету земљу, али хришћанским ходочасницима је било дозвољено да и даље посећују Јерусалим. Онда, 1071. године, муслимани Селџуци су заузели Јерусалим и угрозили хришћанско Византијско царство. Папа Урбан II је 1095. године позвао хришћане да крену у Свету земљу како би поново преузели Јерусалим и заштитили ходочаснике.

Папин апел је наишао на велики одазив. Европски племићи латили су се оружја и наредне године кренули према Истоку. Ова велика војска која се углавном састојала од француских и норманских витезова окупила се 1097. године у Константинопољу одакле се под вођством Готфрида де Бујона запутила према Светом гробу.

Први крсташки рат трајао је три године. Крсташка војска је победила муслимане освојивши градове Антиохију и Јерусалим и успоставивши хришћанске државе дуж палестинске и сиријске обале.

Муслимански противнапади довели су до Другог крсташког рата (1147-49) у којем су краљ Француске Луј VII и краљ Немачке Конрад II водили одвојене нападе на Малу Азију. Ти напади су се завршили неуспехом хришћана и ослабили њихов положај у Светој земљи. Године 1187. вођа муслимана, Саладин, повео је муслимански противудар и потукао крсташе у бици код Хатина. Затим је заузео Јерусалим и већи део Свете земље.

Трећи крсташки рат (1189-92) водили су краљеви Ричард I (Ричард Лавље Срце) из Енглеске, Фридрих I из Немачке и Филип II из Француске. Фридрих се удавио на путу, али крсташи су поразили Саладина и поново заузели велики део Свете земље, изузев Јерусалима. Рат је завршен дипломатским договором захваљујући коме су света места десет година остала слободна за хришћанске ходочаснике.

Четврти крсташки рат (1202-4) се завршио хаосом. Његове вође су желеле моћ и богатство и уместо да се боре за Свету земљу концентрисале су се на византијску престоницу, велики и богати Константинопољ. Променљива срећа обележила је Пети (1217-21) и Шести (1222-29) крсташки рат. Седми крсташки рат (1248-54) се завршио заробљавањем француског краља Луја IX који је ослобођен тек након што је плаћена откупнина.

Током Осмог крсташког рата (1270-72) муслимани су наставили да напредују. Године 1291. заузели су град Свети Јован од Акре, чиме се завршавају крсташки ратови. Није више било крсташких похода, а многи витезови су се населили на острво Кипар.

Иако су у почетку били испуњени дубоким верским заносом, ове ратове су све више и више условљавали економски разлози и имали су великог значаја пре свега за развој трговинских веза између Запада и Блиског истока.