Izvor: Objava, 25.Okt.2018, 13:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

СТАЉИНГРАДСКА БИТКА

Стаљинградска битка једна је од највећих и најзначајнијих битака Другог светског рата. Вођена је између немачких и совјетских снага од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943.

Немачка група армија Југ прешла је 28. јуна 1942. у офанзиву према Воронежу, Стаљинграду и Кавказу. Битка за Стаљинград започела је 17. јула када су се немачке трупе сукобиле са одредима совјетске 62. и 64. армије на прилазима граду - на рекама Чир и Цимла. Сви грађани Стаљинграда су изашли да граде одбрамбена упоришта. Ипак 23. августа немачким групацијама је пошло за руком да се пробију до Волге.

40 хиљада људи - управо толико погинуло је 23. августа у Стаљинграду. Људи су покушали да се спасу, да пређу на леву обалу реке. Али Немци су бомбардовали Волгу и дању и ноћу.

Исто тако тежак је био и прелазак у Стаљинград, који је бранило 50.000 војника под командом генерала Чујкова. Под непрекидном ватром и гранатирањем у град су долазиле хиљаде бораца. Од октобра дивизије појачања су почеле да стижу из читаве земље. До 19. децембра из резерве била је пребачена Друга гардијска армија маршала Малиновског.

Фронт је првобитно био дуг око 25 km и дубок 1-7 km, али се крајем октобра дубина смањила на свега 200 m до 2,5 km. Главни ослонци одбране биле су три фабрике, две железничке станице и узвишење Мамајев Курган. У првој половини новембра немачке трупе су допрле до Волге јужно од фабрике "Барикаде". Слободан део Стаљинграда био је само плитак појас рушевина. Немачки напори да по сваку цену заузму тај преостали део рушевина уз Волгу претворили су Стаљинград, због херојског отпора његових бранилаца у општи симбол борбе напредног човечанства против фашистичког насиља.

Борци совјетске 62. армије успели су да се одрже у Стаљинграду и тиме совјетској Врховној команди даду времена да планира и изведе противудар широких размера. Совјетска противофанзива је почела 19. новембра северно и јужно од Стаљинграда јединицама Југозападног, Донског и Стаљинградског фронта (око милион војника, 900 тенкова, 14.700 артиљеријских оруђа и 1.200 авиона). До 23. новембра совјетске снаге избиле су у рејон Калача и окружиле немачку 6. и делове 4. армије (око 300.000 војника). Сви покушаји немачке групе армија Дон да деблокира окружене нису успели, као ни ваздушно снабдевање. Тада је изведен други совјетски удар преко Дона према Морозовску, у позадину групе армија Дон што ју је присилило на повлачење према Ростову са групом армија А са Кавказа.

Како су окружени одбили капитулацију, од почетка јануара 1943. совјетске трупе су приступиле извођењу операције Прстен. У овој операцији заробљена су 24 генерала и 91 хиљада војника и официра Вермахта. Капитулирало је више од 20 немачких дивизија. За време противофанзиве Црвене армије погинуло је 147.000 Немаца.

Фридрих фон Паулус, немачки генералфелдмаршал, потписао је капитулацију својих јединица. Последњи остаци немачких трупа предали су се 2. фебруара. Био је то крај Стаљинградске битке. Слом Немаца код Стаљинграда означио је почетак краја Трећег рајха.