Izvor: Objava, 23.Okt.2018, 20:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КУМАНОВСКА БИТКА

Након избијања Првог балканског рата између балканских савезника (Србије, Црне Горе, Бугарске и Грчке) и Турске у октобру 1912, српска војска прешла је у напредовање 20. октобра. Претпостављајући да ће се главне турске снаге прикупити на Овчем пољу (између Скопља и Кочана), Прва, Друга и Трећа српска армија имале су да концентрично наступају према Скопљу и Овчем пољу.

Турска Вардарска армија (65.000 војника) истовремено је наступала с југа.

Српска Прва армија (око 126.000 војника) задржала се пред Кумановом, да би сачекала, док Трећа армија не стигне на своје одредиште. Увече 22. октобра главнина Вардарске армије пристигла је пред положаје српских снага са задатком да пређе у напад.

Наредног дана, Вардарска армија је напала на знатно јачу Прву армију. Изненађена, Прва армија примила је борбу у оном распореду, у коме се затекла. Иако су турске снаге енергично наступале турски су напади били одбијени. Дунавска дивизија I позива одбранила је своје положаје на тежишту одбране у рејону Младог Нагоричана, иако су је нападале четири турске дивизије.

Турци су били у офанзиви током целе ноћи 23-24. октобра. Неуспех тих напада као и распад једне турске дивизије ослабили су турске снаге.

Цела Прва армија прешла је у напад 24. октобра у време када су турске снаге обновиле навалу на њено лево крило. Док је ово застало у очекивању појачања, дивизије на десном крилу снажно су нападале и поподне разбиле турске снаге, које су у нереду почеле да одступају. Решење битке је пало када је Дринска дивизија I позива сломила отпор турског центра на Зебрњаку. Добивши појачања и лево крило Прве армије приморало је Турке на одступање.

Вардарска армија се у нереду повукла на југ. Не слутећи то, српска војска битку није довршила, али је задобила велику победу, чија је последица била повлачење турских снага из северне Македоније.