Izvor: Objava, 19.Okt.2018, 18:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ

Када су у VI веку пре н.е. Персијанци освојили Малу Азију, под њиховом влашћу нашли су се и грчки градови на њеној западној обали. Малоазијски Грци су се 499. године пре н.е. побунили против персијске власти, али је њихов устанак угушен. Након тога персијски цар Дарије проширио је своје тежње према Грчкој.

Нашавши се у опасности, како би могла да се одупре Даријевом нападу, Атина је превазишла почетно оклевање и склопила савез са својом супарницом у Грчкој Спартом.

На Маратонском пољу, 490. године пре н.е, мала атинска војска је под вођством Милтијада поразила јачу персијску војску.

Други грчко-персијски рат почео је 480. године пре н.е. нападом Даријевог сина Ксеркса на Грчку. Грци су покушавали да зауставе окупаторску војску у Термопилском кланцу (уском пролазу из северне у средњу Грчку). Спартански краљ Леонида и хоплити (пешаци) под његовом командом успели су да одоле два дана, омогућивши повлачење савезничким трупама, али било је неизбежно да на крају претрпе пораз. На бојном пољу остало је преко 1.000 Грка, међу којима и сам Леонида. Персијанци су се по проласку кроз Термопиле раширили у целој Фокиди и Беотији, освојили су Атику и запалили Атину, која је по Темистокловом наређењу благовремено евакуисана, док је он са флотом поставио заседу код острва Саламине. У самом том узаном морском пролазу три стотине мањих и покретљивијих атинских бродова успело је да избегне покушај хиљаду тешких персијских бродова да их опколе. Нападајући их са стране, Атињани су затим успели и да победе Персијанце.

Годину дана после тешког пораза код Саламине, Персијанци су доживели коначни пораз код Платеје.