Izvor: Objava, 16.Okt.2018, 18:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БИТКА НАЦИЈА

Код Лајпцига је 16. октобра 1813. године почела тродневна битка у којој су се трупе Наполеона Бонапарте бориле против удружене коалиције европских држава. Ова битка се назива и "Битка нација", а по броју ангажованих трупа је највећа битка у европској историји пре Првог светског рата. У бици је са обе стране учествовало више од пола милиона војника. Наполеонове снаге износиле су уочи битке 190.000 војника (166.000 пешака и 24.000 коњаника) и 700 топова, док су савезници располагали са снагом од 320.000 војника (255.000 пешака и 65.000 коњаника) и 1.330 топова. Савезничка војска била је састављена од удружених снага Русије, Аустрије, Пруске и Шведске, а у току битке, напустивши Наполеона придружиће им се и војници из Саксоније и Виртемберга. Највећи допринос савезничким снагама дали су Руси са око 145.000 људи. У близини бојног поља налазила су се чак три цара - Наполеон као цар Француза, Франц I као аустријски цар и Александар I као руски цар. Врховни заповедник савезничких снага био је лично руски цар Александар I, а уз њега је при планирању битке значајну улогу имао аустријски војсковођа Карл Шварценберг, припадник једне од најбогатијих немачко-чешких породица.

Након победа над савезницима код Лицена и Бауцена у пролеће 1813. године Наполеон је наставио да учвршћује свој положај у Немачкој. Наполеонов маршал Никола Удино није успео да освоји Берлин што приморава Наполеона да се повуче западно због опасности са севера. Прешао је реку Лабу крајем септембра и учврстио је положај код Лајпцига како би заштитио своје линије снабдевања и суочио се са савезницима.

Савезничка војска, предвођена Карлом Шварценбергом и Гебхардом Блихером се придржавала зацртаног ратног плана по коме треба избегавати сукоб са Наполеоном по сваку цену, а форсирати сукобе са његовим маршалима.

Наполеон, чије су снаге слабије од савезничких, узда се у своју стару тактику - непријатеље треба раздвојити и тући их појединачно. Најпре намерава напредовати северно од Лајпцига, где оперишу Блихерови Пруси и Швеђани под заповедништвом престолонаследника Жана Бернадота.

Наполеон жели одржати лекцију пре свега Бернадоту. Он има и личне разлоге због којих не воли овог човека. То је његов бивши маршал који је оженио његову прву љубав Дезире и којега је он поставио на шведски престо, а који сада предводи шведску војску против њега. Али Наполеон мења планове и окреће се на југоисток да би напао Аустријанце које предводи Шварценберг и који с истока напредују према Лајпцигу. Шварценберг је у лошијем положају, али Наполеон, очекујући долазак свога маршала Жака Макдонала, не окоришћује се предношћу директног напада. У међувремену, Блихер се одлучује за покрет не чекајући шведску војску која се споро креће. Напредује сам према Лајпцигу и путем наилази на трупе Наполеоновог маршала Огиста Мармона с којима заподева битку. Тако се Мармон не успева придружити Наполеону, који га жељно очекује.

Наполеон је пропустио погодан моменат и 16. октобра почиње битка код Лајпцига. Ујутру тога дана Шварценберг напада Наполеона на брежуљцима код Вахауа. У два часа после подне Наполеон наређује маршалу Жоашену Мири да сломи аустријски центар. Мира (који је био Наполеонов зет и којега је Наполеон поставио за напуљског краља) креће на још једну од својих славних акција и туче Аустријанце, заробивши 600 коњаника и 26 топова. Али Наполеон, који је пошао да види шта се дешава са Мармоном, не користи пометњу у непријатељским редовима и Аустријанци ипак успевају, мада са силном муком, да одбаце Мира. Седамнаестог октобра борбе јењавају и обе стране очајнички покушавају да се престроје и реорганизују. За Наполеона је овај дан крај. Савезницима је пристигло 145.000 нових војника и њихова војска постаје непобедива: Аустријанци под Хијеронимусом фон Колоредом, Швеђани под Бернадотом и Руси под Леонтијем Бенигсеном. Будући да се није покренуо, Наполеон је изгубио једини повољан дан. Наредног дана напада, али то је већ потез очајника. Лајпцишка равница врви од аустријских хусара црвених капа са високим перјаницама, руских коњаника који на трикорнима носе знак светога Јована, пруских артиљераца и шведских пешадинаца: 320.000 људи креће у напад уз победничку вику. Тада се десило нешто што Наполеон није очекивао и што је имало јак психолошки ефекат: француски савезници Саксонци и Виртембержани, зачувши међу непријатељском војском команде и узвике на оном истом језику којим и сами говоре, спонтано окрећу оружје против својих неразумљивих савезника Француза. Тога поподнева маса савезничких војника је скршила непријатељски отпор и тридесет хиљада војника Наполеонове заштитнице нису у стању да их задрже. Наполеонова бројна инфериорност је била очигледна и схватио је да је изгубио битку, па је ноћу 18. на 19. октобар почео да повлачи војску преко реке Елстер. Повлачење се наставило и следећег дана. Био је то прави хаос. Наполеон и многи војници прешли су преко моста на реци али је овај убрзо дигнут у ваздух, тако да су многи војници остали у граду. "Битка нација" је завршена. Савезници су је платили губицима од 55.000 погинулих и рањених војника. Французи су имали 68.000 погинулих, рањених и заробљених, препустивши непријатељу 352 топа.

Битка код Лајпцига била је заправо прва битка у којој је Наполеон одлучно побеђен. Била је то највећа битка Наполеонових ратова. Разбијени Французи повукли су се на запад преко Немачке. У пролеће наредне године (1814) савезници су успели да заузму Париз, а поражени Наполеон је морао отићи у егзил на Елбу.