Izvor: Objava, 13.Okt.2018, 20:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЖОАШЕН МИРА

Француски маршал, истакнути коњички командант. Родио се 25. марта 1767. године у месту Лабастид Фортунијер као син крчмара. Његови родитељи желели су да постане свештеник, али је он побегао из верске школе и ступио у војску. Заменик начелника у Наполеоновом генералштабу у време похода на Италију (1796). Две године касније учествовао је и у походу на Египат. Истакао се као одважан коњички заповедник, да би потом помогао Наполеону да изведе државни удар (1799). Оженио се Наполеоновом сестром Каролином Бонапарта (1800), чиме је постао члан владајуће породице. Допринео је победи над Аустријанцима у бици код Маренга (1800). Постављен за градоначелника града Париза, године 1804. унапређен је у маршала. Следеће године успешним коњичким маневром код Улма заузео је Беч. Истакао се коњичким јуришем у бици код Аустерлица (1805), гоњењем Пруса у бици код Јене (1806), коњичким ударом са 80 коњичких ескадрона у пешадију противника у бици код Пројсиш Ајлауа (1807) и у угушивању устанка у Мадриду (1808). Од 1806-1808. био је велики војвода од Берга и од Клева. У Шпанији 1808. постаје начелник француског Генералштаба, а затим, исте године, и краљ Напуља, где је извршио значајне административне и привредне реформе, испољавајући тенденцију да се ослободи контроле Наполеонове. У Наполеоновом походу на Русију 1812. командовао је коњицом и учествовао у бици код Бородина. На челу француске војске ушао је у Москву, где је православне цркве користио као коњушнице. Приликом повлачења из Русије напустио је армију, али се опет придружио Наполеону који му је опростио. После Наполеоновог пораза у бици код Лајпцига 1813. изневерио је Наполеона и споразумео се с Аустријом да би сачувао свој трон (1814). Подржавао је Наполеона у току његове друге владавине (1815), али је с наполитанским снагама које је предводио претрпео пораз од Аустријанаца у бици код Толентина. Збачен је с престола, а при покушају да поново поврати трон заробљен је и стрељан 13. октобра 1815. у Пицу. Овај најнаграђиванији Наполеонов официр је пред стрељачки вод дошао миран, пољубио камеју с ликом своје супруге и обратио се официрима: "Војници! Извршите своју дужност! Равно у срце, али поштедите лице! Пуцајте!"