Izvor: Objava, 11.Okt.2018, 19:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ХАЏИ ПРОДАН ГЛИГОРИЈЕВИЋ

Рођен је 1780. године у Сјеници. Врло млад почео је да се бави трговином и био је уочи Првог српског устанка угледни домаћин. Оно "хаџи" у имену добио је као ходочасник у Јерусалиму (ишао је у Свету земљу да се поклони Христовом гробном месту). Од почетка устанка учествовао је у борбама, да би 1806. године постао војвода. Војевао је у биткама код Сјенице и Новог Пазара, борећи се за ослобођење свога родног краја, немањићке Рашке, од турске власти. Срчано је одолевао турској инвазији последње године устанка, чак и кад је Београд пао.

После слома устанка, неустрашив какав је био, одлучио је да остане у Србији и преда се па макар га то коштало и живота. Међутим, Турци су га примили лепо и с поштовањем, па је између два устанка живео неузнемираван у Чачку, у приличном пријатељству са тамошњим муселимом Латиф-агом. Ипак, Хаџи Продан није мировао. Стао је на чело побуне која је избила у Пожешкој нахији код манастира Трнава и која је по њему названа "Хаџи Проданова буна" а која је претходила Другом српском устанку. Због лоше организације ова, ипак преурањена буна није успела. Хаџи Продан је успео да побегне у Аустрију. Учествовао је 1821. године у устанку у Влашкој против Турака, а по његовом слому прешао је у Бесарабију, у Русији, где је и умро.