Izvor: Objava, 11.Okt.2018, 19:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КНЕЗ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ

Син Карађорђев, отац краља Петра I. Рођен је у Тополи 11. октобра 1806. године. Живео је у емиграцији од 1813-1839, кад се вратио у Србију и постао ађутант кнеза Михаила Обреновића. Проглашен је у Скупштини од стране Уставобранитеља за кнеза Србије (1842).

Мада је доведен на престо вољом Уставобранитеља, покушао је да се избори за превласт, али без успеха. Кнез није имао потребну снагу ни енергију за такву борбу, па отуда није представљао сметњу високој српској бирократији да заведе у Србији режим који је одговарао њеним интересима. Године 1853. дефинитивно је уређен судски систем и заведена савремена администрација у државном апарату. На организацији војске учињено је: увођење стајаће војске, оснивање прве артиљеријске школе и тополивнице.

Просвета, култура и школство добијају значајно место: отворен је већи број школа и основан је Музеј.

Спољна политика уставобранитељског режима има за циљ ослобођење Јужних Словена од турске власти. Требало је да Србија буде центар те ослободилачке борбе. У револуционарној 1848. години омладина и народ Србије солидаришу се са јужнословенским народима у Аустрији.

Значајна промена за Србију настаје 1856. Париским миром, по завршетку кримског рата, када аутономију Србије гарантују велике силе уговорнице: Велика Британија, Француска и Русија. Такође је Србији дозвољена слободна пловидба Дунавом, што има велики значај за даљи развитак трговине.

Од 1853. кнез Александар Карађорђевић се све више везује за Аустрију што, уз тешке привредне прилике и велико политичко незадовољство, доводи до слабљења његовог положаја и збацивања на Светоандрејској скупштини 1858. године, када је на престо по други пут доведен Милош Обреновић.

Кнез Александар Карађорђевић умро је у Темишвару 3. маја 1885. године.