Izvor: Objava, 09.Okt.2018, 18:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КРАЉ АЛЕКСАНДАР ПРВИ КАРАЂОРЂЕВИЋ

Југословенски краљ (1921-1934). Млађи син Петра I Карађорђевића и Зорке, ћерке црногорског кнеза Николе I Петровића. Рођен је 17. децембра 1888. на Цетињу. Школовао се у Русији и Швајцарској, а од 1903. наставља школовање у Србији. Проглашен за престолонаследника 1909. Као престолонаследник командује у Првом балканском рату 1912-1913. српском Првом армијом, која је у славној Кумановској бици потукла турску војску. После победе, одушевљено дочекан улази Александар у Душанову престоницу Скопље. Великом победом код Битоља Прва армија је дефинитивно ослободила Македонију од Турака. Добио краљевска овлашћења 1914, након повлачења краља Петра из државничких послова. За време Првог светског рата регент Александар дели судбину свог народа. Са српском војском и народом повлачи се преко Албаније. После окупације Србије у току Првог светског рата узима активно учешће у дипломатским мисијама по Европи, у корист државе и свога народа, активно учествујући и у операцијама на бојном пољу као врховни командант српске војске. После ослобођења, постао је 1. децембра 1918. регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а после смрти краља Петра (1921) краљ.

Још као престолонаследник показивао је апсолутистичке тежње, а Видовданским уставом из 1921. добио је најшира овлашћења, тако да је сва власт заправо припадала њему а не влади и скупштини; 6. јануара 1929. укинуо је устав и завео диктаторски режим.

У спољној политици Александар се углавном ослањао на Француску. Између 1920. и 1921. склопио уговоре о одбрамбеном савезу са Чехословачком и Румунијом. У септембру 1931. донео октроисани устав којим је ублажена диктатура. Убијен у Марсељу 9. октобра 1934. приликом службене посете Француској. Атентат су извршили припадници усташког покрета уз помоћ италијанских фашиста чији је циљ био разбијање Југославије. Александра је наследио најмлађи син Петар, који је био малолетан, па је уместо њега владало Намесништво.