Izvor: Objava, 09.Okt.2018, 18:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЦИНЦАР ЈАНКО ПОПОВИЋ

Велики јунак Првог српског устанка и каснији Карађорђев војвода пожаревачки. Рођен је у Охриду, у Македонији, 1779. године. Убивши Турчина, око 1800. године преселио се у Србију. Обрео се у Ваљеву, у Београдском пашалуку.

Био је словенског порекла, а надимак Цинцар добио је по месту из којег је дошао и које је по ондашњем српском народном сазнању припадало "цинцарлуку".

У Првом српском устанку учествује од самог његовог почетка 1804. године. Именован је од Карађорђа за бимбашу, са стотинама бећара - добровољаца под својом командом. У великој бици на Мишару 1806. године Јанко се одликовао јунаштвом; посекао је чувеног босанског крајишког Остроч капетана. При заузимању Београда 1806-1807. године и у каснијим бојевима код Ужица, на Лозници, у самој Босни, код Бијељине (где му је војвода Чупић, "Змај од Ноћаја", спасио живот), свуда се затиче Цинцар Јанко Поповић, по јунаштву истакнути учесник.

Касније је добио звање војводе Пожаревачке нахије.

Напустивши Србију после пропасти устанка 1813. године, вратиће се тек 1831. године, када је хатишерифом учвршћена аутономија, која је гарантовала слободан живот Срба. Настанивши се у Шапцу, помало остарео и болестан, лечио се у Алексиначкој бањи. У повратку са лечења, смрт га је затекла 7. септембра 1833. године у задужбини кнеза Лазара, Раваници, где је и сахрањен. Био је средњег раста, смеђ, румених образа, са малим шиљастим брковима, живих очију и звучног гласа.