Izvor: Objava, 30.Sep.2018, 14:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КРАТКА ИСТОРИЈА ГРЧКЕ

У раздобљу од око 1500. до 1000. године пре наше ере на грчком копну, Криту и другим острвима постојао је низ малених, али богатих краљевина. Након дугог раздобља током ког су били изузетно моћни, градови микенске и минојске (критске) цивилизације уништени су у земљотресима, пожарима и ратовима.

Након раздобља обележеног ратовима и нападима, у Грчкој је почела да се развија цивилизација. Сваки град је, са широм околином, чинио засебну државу - полис. Полиси су били велики, попут Атине или Спарте, али су могли бити и мали, величине обичног села. У старој Грчкој било је више стотина градова држава.

Сваки полис је био независан, са сопственим законима и државним уређењем. У некима су сви одрасли грађани (искључујући жене, странце и робове), на скуповима одржаваним напољу, одлучивали о томе који ће закони бити усвојени. Грци су овај вид државног уређења назвали демократија, што значи "владавина народа".

Грци су основали колоније широм Средоземља - од обала Црног мора до Сицилије и јужне Италије.

Временом је супарништво између Грка и изузетно моћне Персијске царевине на истоку бивало све веће, те је дошло до рата. Персијанци су освојили грчке градове у Малој Азији, а затим напали грчко копно. Међутим, 490. године пре наше ере били су поражени у бици код Маратона, у близини Атине. Грци су одлучујућу победу над Персијанцима однели у бици код Платеје 479. године пре наше ере, након које је персијска војска дефинитивно протерана са грчког копна.

Један од најмоћнијих грчких градова држава била је Атина. Као и многи други градови, Атина је имала свој "горњи град" - Акропољ. Акропољ је прво био коришћен за одбрану, као последње упориште. Током 5. века пре наше ере Акропољ је у потпуности променио изглед. На њему су изграђени велелепни храмови посвећени боговима. За време вође Перикла подигнут је храм богињи заштитници града - Атени. Храм је добио име Партенон. Тик испод Акропоља налазила се агора, велики атински трг. Већина јавних зграда налазила се на том тргу.

Током 5. века пре наше ере у Атини је било веома пријатно живети. Не само што су тада изграђене прелепе зграде већ су и улице биле поплочане, постојале су школе (додуше, само за дечаке), а у 4. веку пре наше ере основана је и Академија, где су предавали чувени филозофи Платон и Аристотел.

Други моћни грчки град држава била је Спарта. Сви војно способни Спартанци непрекидно су били под војном обавезом. Суседне државе су лако освајали и њихово становништво претварали у хелоте (робове). Две моћне грчке државе су се сукобиле 431. године пре наше ере. У рату је Спарта поразила Атину и наметнула своју хегемонију у Грчкој. Грчка демократија је тако постала прошлост.

Током 4. века пре наше ере Македонија, краљевина северно од Грчке, постала је веома моћна. Македонски краљ Филип II је у бици код Херонеје 338. године пре наше ере поразио Грке и освојио Грчку. Био је то крај независности грчких градова држава. Филипов син Александар Велики је повео Македонце и Грке у освајање Персијског царства.

Стари Грци су веровали у више богова. Честим светковинама, обредима и велелепним храмовима желели су да покажу колико их поштују.

Грци су у част богова приређивали спортска такмичења, на којима су учествовали такмичари из свих грчких градова држава. Најзначајније такмичење одржавано је сваке четврте године у Олимпији, у част врховног бога Зевса. Младићи су се такмичили у трчању, бацању диска и копља, скоковима, песничењу и рвању.

Атина је била чувена по својим драмским уметницима. Првобитно су драму чинили певачи који су хорски изводили песме посвећене богу Дионису. Из тог уметничког израза развио се разговор прво једног, а касније и више глумаца с хором. Људи су у великом броју одлазили да гледају позоришне представе. Атинско позориште могло је да прими 10.000 гледалаца. Позоришни комади су у почетку за тему имали трагичне приче, углавном из раздобља везаног за Тројански рат, али су убрзо и комедије постале веома омиљене. Занимљиво је да су старогрчке комедије увек имале озбиљну и поучну поруку.

Како је слабило веровање у постојање богова, Грци су се све више окретали науци и филозофији, под којом су они подразумевали и размишљања о моралу и о политици. Најпознатији старогрчки филозофи били су Платон и Аристотел. Грци су били познати и по украшавању керамичких посуда.

Римљани су у 2. веку пре наше ере освојили Грчку, али је грчка цивилизација наставила да се развија. Римљани су слали своје синове грчким учитељима и дивили су се грчкој књижевности и култури.

Када се Римско царство поделило на западно и источно, Грчка је ушла у састав Источног римског царства, чија је престоница био Константинопољ (основан 330. године на месту старог грчког града Византиона). Културно наслеђе Грчке доминирало је у Источном римском царству (Византији). Теодосије II основао је у Константинопољу грчки универзитет 425. године. Јустинијан је затворио у 6. веку филозофске школе у Атини, које је сматрао извором паганизма, али је користио грчки језик у многим од својих правних аката. У 7. веку Ираклије је добио звање василевса и грчки претворио у службени језик. Хришћанска црква, која је обављала обреде на овом језику, доприносила је његовом ширењу. Грци су се након раскола хришћанства 1054. године приклонили Православној цркви и везали се за Цариградску патријаршију.

Четврти крсташки рат (1202-1204) довео је до стварања Латинског царства, на чије чело је дошао фландријски гроф Балдуин IX, који је проширио своју власт над Тракијом и створио крсташке државе: Солунску краљевину (коју су почетком 1222. године Византинци поново освојили), Ахајску или Морејску кнежевину и Атинске кнежевине. У 14. и 15. веку, Венецијанци, Каталонци и Ђеновљани отимали су се о ужу Грчку.

Турци су у 15. веку срушили Византију и освојили већи део Грчке. Међутим, капитулације које је султан потписао са западним државама 1569. године омогућиле су грчким трговцима да постепено формирају утицајну богату елиту. До буђења националне свести дошло је у 18. веку. Грци одбегли на Запад ширили су тамо филхеленизам.

У марту 1821. године Грци су подигли устанак против турске власти и на састанку у Епидаурусу 22. јануара 1822. године прогласили независност. Али пад Мисолунгија и Атине 1826. и 1827. године довео је грчке устанике на ивицу пропасти. Међутим, тада су удружене флоте Велике Британије, Француске и Русије у поморској бици код Наварина 20. октобра 1827. године уништиле турско-египатску флоту, а затим је Русија поразила Турску у рату који је између њих избио наредне године. Једренским споразумом из 1829. године султан је био присиљен да призна независност Грчке, која је 1832. године постала краљевина под заштитом Велике Британије, Француске и Русије.

Међутим, самостална грчка краљевина обухватала је само јужну Грчку. Тек у Првом балканском рату 1912. године држави су прикључени и север земље и поједина острва. У Првом светском рату Грчка је учествовала од 1916. године, на страни сила Антанте. У Другом светском рату окупирала ју је нацистичка Немачка. Након ослобођења од немачке окупације, у Грчкој је избио грађански рат, који је трајао до 1949. године, када су поражене комунистичке снаге. Грчка је 1952. године приступила НАТО-у. Демократски изабрану власт у Грчкој сменила је 1967. године војна диктатура која је трајала седам година. Грчка је проглашена републиком 1974. године, да би само седам година касније постала чланица Европске економске заједнице (данашње Европске уније).