Izvor: Objava, 29.Sep.2018, 13:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ЕРФУРТСКИ КОНГРЕС
Ерфуртски конгрес је назив за састанак владара и министара одржан, на захтев француског цара Наполеона I, у граду Ерфурту од 27. септембра до 14. октобра 1808. године. Руски цар Александар I и Наполеон су се сложили још током састанка у Тилзиту о конгресу следеће године на коме ће се расправљати о источноевропским питањима, судбини Пруске, миру са Великом Британијом и наоружавању Аустрије. Да би повећао блесак конгреса, Наполеон је послао батаљон гренадира Царске гарде и три пука војске у Ерфурт. Најбољи делови дворске декорације упућени су тамо, а париским уметницима, на челу са Талмом, наложено је да учествују у Ерфурту у позоришним представама. Цар Александар I са грофом Румјанцевим стигао је у Вајмар 25. септембра; Наполеон је 27. септембра отишао њему у сусрет и двојица царева су заједно ушли у Ерфурт. Велики кнез Константин Павлович, принц Вилхелм од Пруске, краљеви саксонски, баварски, виртембершки и вестфалски учествовали су на прославама које су одржане у Ерфурту. Аустријски цар, који није позван на Ерфуртски конгрес, оправдавао је своје наоружавање у писму упућеном Наполеону, на које је Наполеон одговорио уздржано, али не без претњи; представнику Аустрије није било дозвољено да учествује на конгресним састанцима. Резултат састанака била је потврда споразума из Тилзита. За руско немешање у запападноевропска питања, Наполеон се сагласио да се заузврат дунавске кнежевине припоје Русији. Наполеон и Александар I су се сагласили да Русија треба присилити Шведску да се придружи континенталном систему ембарга против Велике Британије. Свечаности су се одржавале, осим у Ерфурту, и у Вајмару, где су Гете и Виланд представљени Наполеону, и на месту где се две године раније одиграла битка код Јене, где је вајмарски војвода приредио свечаност у част Наполеона. По повратку царева у Ерфурт, постигнут је споразум о престанку окупације Пруске и смањењу контрибуције. Било је и поверљивог разговора о могућности новог брака Наполеона, а једна од руских великих кнегиња, млађих сестара цара Александра I, долазила је у обзир као будућа невеста. У стварности, међутим, Александар на тако нешто није ни помишљао.Споразум цара Александра са Наполеоном потписан је 12. октобра; између осталог, договорена је заједничка акција у случају рата с Аустријом. Четрнаестог октобра су се цареви растали.








