Izvor: Objava, 28.Sep.2018, 18:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КОЗАЦИ

Козаци су били ратнички сталеж, најчешће одбегли кметови, који су у XV веку образовали војне дружине-општине у слободним степама између Московске државе, Пољске и Крима, обично поред великих река. Под вођством својих старешина, атамана, живели су под оружјем, слободним војничким животом, стварајући веће козачке савезе и независне државице (војске). Као добре војнике, Русија и Пољска су их узимале у своју службу, обично за чување граница. Због покушаја Русије и Пољске да претворе козаке у кметове и укину њихову самосталност, долазило је до великих устанака козака. У случају Пољске додатни разлог за козачке устанке било је и угрожавање слободе њихове православне вере и због тога су 1654. под Богданом Хмељницким примили руско поданство. Русија 1708. укида слободно козаштво, осваја њихове територије и ствара нове козачке војске на границама. Храбри, добро извежбани, на брзим коњима, били су способни за брзе маневре. Наоружани су били карабином, сабљом и копљем. У Отаџбинском рату против Наполеона 1812. било је 27 пукова козака и летећи корпус под командом Матвеја Платова, који је гонећи француске трупе заробио преко 50.000 војника. У првом светском рату учествовала су 64 козачка пука. Од 1917. козаци су већином ступили у армију Белогардејаца, а мањи део су били присталице Октобарске револуције. Козаци престају да буду посебан војни сталеж 1920. У другом светском рату многе козачке јединице због показане храбрости и успеха у борби против немачких трупа назване су гардијским.