Izvor: Objava, 26.Sep.2018, 11:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВУК КАРАЏИЋ О МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ КАО ВОЈВОДИ У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ

У години 1804, кад се подигне буна на дахије, Милан буде у реду онијех поглавара српских које нико није поставио него се, у самом почетку буне, сами начинили; и тако се он назове господар и постане заповедник нахије рудничке, потом пожешке и ужичке, а Милош поред њега војвода. И он је то славно име управо заслуживао; јер Милан, као богат господар и меке нарави човек, није радо напред у боју трчао, а Милош је то најволео и у томе ником није уступао. Тако је Милан, као старији брат, господовао, а Милош војевао и војводовао; и готово га је свуда јуначка срећа добро служила. У години 1807. тако се страшно био ранио на Ужицу, кад су некакав шанац узимали на јуриш, да су га сви били ожалили: ударило га тане пушчано више леве сисе па изишло кроз плећа; но и ту му срећа његова, или може бити срећа народа српскога, одржи живот, и он после 10-12 недеља оздрави сасвим. Потом му брат поклони Ужице и сву нахију ужичку, те је лети на Златибору чувао крајину од Турака, а зими је седио у Ужицу.

(Одломак из књиге Вука Караџића "Милош Обреновић" из 1828. године)