Izvor: Objava, 16.Sep.2018, 13:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КНЕЗ МИХАИЛ ГОЛЕНИШЧЕВ КУТУЗОВ СМОЛЕНСКИ

Руски војсковођа. Рођен је у Санкт Петербургу 16. септембра 1745. У почетку војничке каријере учествовао је у ратовима Катарине II у Пољској, против Турске и на Криму. Под заповедништвом Суворова борио се код Очакова (1788) где га је пушчано зрно погодило у леву слепоочницу а изашло поред његовог десног ока. Успео је преживети, али остали су му трајни проблеми са десним оком и главобољама. Био је амбасадор у Цариграду, командант и инспектор војске у Финској, командант корпуса у Санкт Петербургу, амбасадор у Берлину. Предводио је експедициони корпус руске војске послат 1805. у помоћ Аустрији нападнутој од Наполеона и у "троцарској бици" код Аустерлица 2. децембра командовао савезничком руско-аустријском војском. Не сачекав пристизање дела аустријске војске из Италије под надвојводом Карлом, што је саветовао опрезни Кутузов, руско-аустријска војска је по жељи младог и самоувереног руског цара Александра код Аустерлица заметнула битку у којој је потпуно поражена а Кутузов рањен. За време Отаџбинског рата 1812. постављен је на положај главнокомандујућег руске војске. Уочавајући слабост руских трупа за одсудни судар, Кутузов одступа све до Бородина, где је 7. септембра вођена битка која, међутим, није донела решење. Руска војска се повукла преко Москве на Калугу, а француска је ушла у Москву. Кутузов је 18. октобра изненада напао и потукао војску Наполеоновог зета Мира, а дан касније Наполеон је издао заповед за повлачење. На вест да се Французи повлаче из Москве, најпре је пред иконом Христа захвалио Богу, а затим кренуо за непријатељем и није га престајао узнемиравати, поразивши га напокон код Смоленска и Березине.

Победнички поход наставио је и изван граница Русије, ослободивши Лајпциг од Наполеонових трупа. Требао је бити именован командантом савезничких војски антинаполеоновске коалиције, али је 10. маја 1813. у месту Бунцлау подлегао болести, која га је пратила од почетка године.