Izvor: Objava, 15.Sep.2018, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА

Монархија и црква у Француској XVIII века били су импозантна фасада. Цео тај век био је прожет новим идејама које навикавају људе да критичким духом посматрају све па и божанско право круне и цркве. Интелектуална елита Француске се устремила на осуђени феудални свет: Жан-Жак Русо, Сент Евремон, Ришар Симон, Монтескје, Волтер, Дидро. Борба Американаца за независност и демократске институције које стварају у младој држави потхрањују револуционарна струјања у Француској.

Идеје француске интелектуалне елите подржава француска буржоазија, богата и полетна, али она трпи више од британске или холандске буржоазије које имају део власти. Њој се придружује и сељаштво које све теже подноси намете феудалаца. Незадовољство појачавају економске, социјалне и политичке тешкоће које су добиле веома оштар вид осамдесетих година XVIII века. После веома слабе жетве 1787. и 1788. у многим крајевима земље завладала је глад. Цене намирница вртоглаво расту што нарочито погађа раднике и ниже службенике. Париској армији убогих придружују се хиљаде радника и надничара који су остали без посла.

Оваквој социјалној подлози незадовољство аристократије и парламента помогло је да се режим уздрма у самом темељу. Државни дугови су се после француске интервенције на страни Американаца у њиховом рату за независност попели на преко седам милијарди франака. Да би се избегло банкротство, министри краља Луја XVI, Тирго и Некер, а затим и Калон предлажу праведну расподелу фискалних терета, земљишни допринос сразмеран приносу од кога не би било изузето ни племство. Ово изазива двогодишњу кризу због одбијања аристократије, која се неодговорно и чврсто држала својих повластица, да буде опорезована. Сагледавши стање у земљи, Луј XVI је сазвао Скупштину три сталежа.

Свечано заседање скупштине отворено је 4. маја 1789. и већ првог дана се показало да сагласност међу сталежима није могуће постићи. Посланици трећег сталежа, који је представљао 96% нације, залагали су се за грађанску једнакост и за увођење монархије британског типа. Због препрека које су им постављали привилеговани слојеви и због краљевог оклевања, трећи сталеж проглашава се за Народну скупштину. Пошто су онемогућени да то учине у сали за пленарне седнице, сакупили су се на тениском игралишту на којем су се заклели да се неће разићи све док Француска не добије устав.

Скупштина се прогласила уставотворном 9. јула. Док се то збивало у Версају, у Паризу, препуном незапослених и гладних радника, избили су велики немири када је стигла вест да је краљ отпустио популарног министра Жака Некера, од кога се очекивало да предузме хитне економске мере. Париски грађани су се наоружали и 14. јула напали и заузели огромну тврђаву Бастиљу, симбол феудалне самовоље. Тај догађај је означио почетак Француске револуције. Народна скупштина је одузела привилегије аристократији и свештенству, а краља принудила да напусти Версај и пресели се у Париз, у дворац Тиљерије.

Скупштина је две године састављала устав у условима све наглашенијег антиројалистичког расположења. Упоредо с тим донела је и низ одлука које су допринеле стварању савремене Француске, а после ње, и савремене Европе. Сељаци су ослобођени феудалних обавеза. Племство је изгубило повластице. Скупштина је 26. августа 1789. донела Декларацију о правима човека и објавила да се "људи рађају слободни и са истим правима".

Конфисковањем аристократских и црквених добара нова влада је финансијски ојачала. У јуну 1791. Луј XVI је покушао да побегне из земље, али је ухваћен у Варену и враћен у Париз. Скупштина, која је и даље била скупштина монархије, је у септембру 1791. донела устав којим је основана законодавна скупштина а краљева улога стриктно ограничена. У скупштини су већину имали посланици окупљени око представника из Жиронде, који су били умерени и који су се супротстављали радикализму јакобинаца. Екстремизмом су се истицали монтањари (висока седишта) или јакобинци. У скупштини је 1792. изгласано да се објави рат Аустрији због њене подршке француским емигрантима. После почетних неуспеха у рату против Пруске и Аустрије, 20. септембра 1792. француска војска је однела победу код Валмија. Два дана касније Француска је проглашена републиком. Краљ је осуђен и погубљен у јануару 1793.

После укидања монархије, скупштину је заменио конвент којим су доминирали јакобинци, међу којима су се истицали Дантон, Мара и Робеспјер. У јуну 1793. су државним ударом жирондинци избачени из конвента и власт у Француској преузимају јакобинци који оснивају Комитет за јавну безбедност. Почела је влада терора током које је више од 40.000 "непријатеља револуције" послато на гиљотину. Жртва терора била је и бивша краљица Марија Антоанета, која је погубљена у октобру 1793.

У Француској је владао терор, али су ван земље извојеване важне победе. У јуну 1794. аустријска војска је била разбијена код Флериса. Међутим, револуција, коју је покренула буржоазија да би истиснула аристократију као управљачку класу, изашла је из нормалних токова и био је потребан повратак реду и умерености. Термидорским превратом 27. јула 1794. збачен је Робеспјер, који је после убиства свог бившег сарадника Дантона владао земљом као диктатор, и наредног дана погубљен, чиме је завршена Француска револуција.