Izvor: Objava, 12.Sep.2018, 12:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВИЈЕТНАМСКИ РАТ

Вијетнам је од 1833. са Лаосом и Камбоџом био француска колонија под именом Индокина, па се због тога и оружани сукоб у Вијетнаму од 1955. до 1975. назива Вијетнамски или Други индокинески рат. Када је Немачка напала Француску у Другом светском рату, Јапан је заузео Вијетнам. У току јапанске окупације Хо Ши Мин предводи герилски рат против јапанских снага. Убрзо после капитулације Јапана, он оснива 1945. независну Демократску Републику Вијетнам. Пошто Французи нису хтели да признају новоосновану републику, он организује даљи отпор (Вијетмин) против француских покушаја да поново успоставе своју власт. Француске јединице су биле непрекидна мета препада извођених под изванредном командом генерала Ђапа, који успева да окружи 15.000 француских војника у утврђењу Дијен Бијен Фу и да их натера на предају маја 1954.

После овог догађаја Француска је на међународној конференцији у Женеви, јула 1954, потписала споразум о прекиду ватре. Одредбама споразума Вијетнам је подељен на Северни (Демократска Република) и Јужни Вијетнам.

Међутим, ова деоба је сама по себи проузроковала озбиљне последице: Северни Вијетнам је био одсечен од важних извора пиринча са ушћа реке Меконг, а међу бившим припадницима покрета Вијетмин који су се нашли у Јужном Вијетнаму било је много комуниста, док је известан број припадао будистичким националистима. И једнима и другима је заједничко било то што су мрзели режим Јужног Вијетнама у Сајгону на чијем се челу налазио премијер Дијен, римокатолик.

У току 1955. и 1956. избијају повремени устанци против Дијеновог режима, а устаници називају себе Вијетконг (Вијетнамски комунисти). Дијен се обраћа Сједињеним Америчким Државама за помоћ, тако да ускоро у Јужни Вијетнам стиже око 16.000 америчких "војних стручњака". Унаточ томе до 1961. Вијетконг успева да освоји и задржи под својом контролом више од половине јужновијетнамске територије. Затим се једна група незадовољних официра окреће против Дијена и убија га 1963. Краткотрајне јужновијетнамске владе ређају се једна за другом, а сваку наредну све више и више подржавају Американци, при чему америчка влада настоји да прикаже ситуацију у Јужном Вијетнаму као комунистичку претњу којој се мора стати на пут, јер ће иначе све остале земље са тог подручја (Лаос, Камбоџа, Тајланд, Бурма, Индија и Пакистан) једна по једна подлећи комунизму. Августа 1964. рат поприма веће размере: амерички авиони бомбардују поморске базе Северног Вијетнама, након што су САД претходно пласирале лаж да је Северни Вијетнам напао америчке ратне бродове у Тонкиншком заливу. Из Сједињених Америчких Држава стижу на хиљаде војника као појачања, а преко Хо Ши Миновог пута из Северног Вијетнама долази помоћ у људству и материјалу Вијетконгу. Хо Ши Минов пут је водио кроз џунгле на територији Лаоса, тако да амерички авиони, поред бомбардовања Северног Вијетнама, бомбардују и те џунгле. Армија Северног Вијетнама је 1967. по први пут директно прешла границу и ушла у Јужни Вијетнам, чиме оружани сукоби прерастају у прави рат, који се водио понајвише између домаћег становништва, које пролази кроз страховите патње. Ни једна ни друга зараћена страна није била у стању да извојује пресудну победу. Због немогућности Сједињених Америчких Држава да сломе отпор Фронта националног ослобођења, нерентабилности даљег америчког ангажовања и антиратног расположења америчког народа, најзад започињу мировни преговори у Паризу, јануара 1969. Они су вођени за округлим столом у присуству представника Северног Вијетнама, Јужног Вијетнама, Фронта националног ослобођења и владе Сједињених Америчких Држава.

Јануара 1973. долази до споразума о прекиду ватре. Овим је рат између Северног Вијетнама и Сједињених Америчких Држава завршен. Међутим, борбе између домаћег становништва су се наставиле све до 30. априла 1975. када су јединице Вијетконга ослободиле Јужни Вијетнам. Априла 1976. поново се сједињују оба дела земље. Најважнији закључак који се може извући из Вијетнамског рата је да велика сила (у овом случају САД) није у стању да наметне своју вољу у сукобу са одлучним отпором једне земље (Северни Вијетнам).