Izvor: Objava, 05.Sep.2018, 10:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

НИКОЛА МИЛИЋЕВИЋ ЛУЊЕВИЦА

Рођен је у селу Луњевици, на обронцима Рудника, 1767. године. У време пре Првог српског устанка стекао је велики иметак, а по избијању устанка учествовао је и у устаничким акцијама. Међутим, више од тога била је важна његова материјална помоћ устаницима. После слома устанка 1813. године остао је у Србији. Кад је 1815. године кнез Милош Обреновић дошао на власт у Србији, као један од неколико кнежевих ортака у трговини, био је у прилици да осети сву тежину ортаклука и сродничких веза са кнезом (Милошева супруга, кнегиња Љубица је била у сродству са Милићевићима). Није увек био у кнежевој милости а његов иметак се постепено топио током тридесетих година 19. века и био је сведен на домаћинство у Луњевици и кућу и дућане у Шапцу. Милостива рука господара га је још једном помиловала: постављен је за председника суда у Брусници 1838. Следеће године "Намесништво књажеског достојинства" му је доделило посебну награду из државне касе. Кнез Милош је помагао школовање Луњевичиних синова. Имао је звање мајора. Умро је у родном селу 11. маја 1842. године и сахрањен је у манастиру Вујан, од тада гробној цркви породице Луњевица. Његов син Пантелија отац је Драге, која је удајом за Александра Обреновића постала краљица Србије.