Izvor: Objava, 03.Sep.2018, 12:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

СУЛЕЈМАН ВЕЛИЧАНСТВЕНИ

Османски султан Сулејман I Величанствени рођен је 6. новембра 1494. године у Трабзону. Отац му је био султан Селим I, а мајка Хафиза Валид. Са својих 26 година, 30. септембра 1520. године дошао је на власт. Он је и најзначајнији османски владар који је лично учествовао у десет војних похода у Европи и три у Азији. Године 1521. заузет је Београд, а 1522. године опседнуто острво Родос, седиште витезова Светог Јована. Острво су бранили француски, немачки, енглески, португалски, италијански и провансалски војници. Храбри и борбени витезови пружили су снажан отпор, и Турци су тек после шест месеци опсаде, током које су претрпели велике губитке, заузели Родос. Освајањем острва Турци су имали потпуну контролу над трговином Венеције и Ђенове у источном Средоземљу.

Године 1525. поновно су вршене припреме за један велики поход. Трупе су послате како копном, тако и Дунавом у правцу Београда. Након што је војска прешла реку Драву, дошло је 29. августа 1526. године код Мохача до битке са угарском војском под вођством самог краља Лудвига II Јагјеловића. Угарски краљ је погинуо у бици, а војска страшно поражена.

По одредби једног ранијег споразума угарска круна је пренесена у кућу Хабзбурга. Фердинанд Хабсбуршки поставља као свој политички циљ одбрану Западне Европе од даљих продора Турака.

Султан Сулејман I и његов велики везир Ибрахим паша предадоше огњу главни град Угарске Будим. У исто време вођени су ратови у Босни, Далмацији и словеначким земљама. Османски султан даје да се постави ердељски војвода Јован Запоља као нови краљ Угарске. Како је Фердинанд Хабсбуршки такође полагао право на угарску круну, дође до рата са Хабсбурговцима.

Турска војска је безуспешно опседала Беч од 27. септембра до 15. октобра 1529. године. За време повлачења Турци су опљачкали, похарали и попалили шире подручје око Беча, а касније и Штајерске.

Приликом једног војног похода у Азији 1534. године заузет је Табриз и повраћен Багдад из руку персијске војске. Опсада венецијанског острва Крфа није крунисана успехом. Побуна у Молдавији угушена је лично од султана Сулејмана I.

Након смрти Јована Запоље 1540. године анектирана је Угарска. Тако дође и до потписивања мировног споразума између Фердинанда Хабсбуршког и Сулејмана I на седам година, при чему се владар Аустрије обавезао на плаћање данка Турцима. Од времена владавине Сулејмана I османска влада назива се "Висока Порта". Свој последњи војни поход предузео је султан 1566. године с циљем освајања важне тврђаве Сигет у Угарској, на самој граници према Турској, и започео њену опсаду. Сигет је бранио хрватски бан Никола Зрински са гарнизоном састављеним углавном од Хрвата, те од нешто Мађара, Срба и Немаца. Стари Сулејман I, тешко болестан и озлојеђен огромним губицима које су његови јаничари претрпели током ове опсаде, умро је у своме шатору ноћу између 5. и 6. септембра 1566. године, не дочекавши тако пад Сигета.

За време Сулејманове дуготрајне владавине османлијска моћ достиже свој врхунац, а држава свој највећи територијални опсег. Угушени су последњи бунтовнички покрети у унутрашњости, организовано је судство и бројним законима фиксирано кривично право, те уређена питања поседа и зависности сељака од феудалаца. Политичка и економска моћ државе омогућила је успон уметности и књижевности, а Цариград је постао интелектуално средиште исламског света. Сулејман је и сам писао стихове под псеудонимом Мухиби.