Izvor: Objava, 30.Avg.2018, 11:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КРАТКА ИСТОРИЈА СРЕДЊОВЕКОВНЕ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ

У XII веку почела је да се развија Босна, најпре као угарска вазална бановина. У време бана Кулина (владао 1180-1203), који је завладао под окриљем Византије, и његових наследника, постала је самостална држава. Босна је у почетку била мала држава; заузимала је подручје горњег тока реке Босне и Зеничко поље. Још у време бана Кулина у Босни се појавило богумилство, које се организовало у посебној босанској цркви. Против богумила Угарска је у Босну слала крсташку војску. Феудалну анархију крајем XIII и почетком XIV века прекинуо је бан Стјепан II Котроманић (владао 1322-1353). Обновио је централну власт и проширио границе на суседно хрватско подручје и продро на Јадранско море код Хума. Отворио је Босну спољним утицајима, отварао руднике и унапређивао трговину. Његов наследник Твртко I (владао 1353-1391) победио је 1373, у савезу са српским кнезом Лазарем, ратоборног жупана Николу Алтомановића и проширио државу на Горње Подриње и Требиње с приморјем и 1377. крунисао се у манастиру Милешеви за краља. После смрти угарског краља Лудвига I (1382) умешао се у унутрашње сукобе у Угарској и освојио Далмацију. Босна је била на врхунцу моћи.

Тврткови наследници подлегли су страном утицају (Угарска, Турска) и домаћим феудалним господарима. Формирале су се покрајине као самостална феудална подручја породица Хрватинић, Косача и Павловић. Краљ Стјепан Томаш (владао 1443-1461) узалудно је покушао обуздати феудалну анархију. Херцеговина се потпуно издвојила под херцегом Стефаном Вукчићем Косачом (владао 1435-1466). Последњи босански краљ Стјепан Томашевић узалудно је покушао добити помоћ са запада против Турака и Мехмед II Освајач је 1463. муњевитим нападом освојио Босну.