Izvor: Objava, 29.Avg.2018, 16:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ПУНСКИ РАТОВИ

Пунски ратови је назив, од латинског подругљивог имена "Пуни" за Картагињане, за дуготрајне сукобе између Рима и Картагине, града којег су 814. године пре н.е. основали Феничани у северној Африци. Главни узрок пунских ратова била је борба за превласт у Средоземљу. Картагина је са својом флотом држала Средоземље, а Римљани су намеравали да заузму Сицилију, на коју су претендовали и Картагињани. Да би могли да се боре са Картагином, великом поморском силом, Римљани су морали да траже помоћ од грчких градова у јужној Италији (која је тада називана Велика Грчка) да би организовали флоту коју никада пре нису имали. Али како њихови војници нису били навикнути на борбе на мору, бродови су опремљени великим кукама којима су могли закачити непријатељске бродове и затим бацити на њих мостове од дасака на којима се војска борила као на копну.

Први од пунских ратова трајао је од 264. до 241. године пре н.е. и из њега су као победници изашли Римљани: Картагина је била приморана да преда Сардинију и Корзику, и да се одрекне претензија на Сицилију. Други је вођен од 218. до 201. године пре н.е. за превласт над Шпанијом, где је картагински војсковођа Ханибал освојио град Сагунто, који је био римски савезник. Ово је био најтежи испит за Рим: Ханибал је, преузевши офанзиву, кренуо на Италију, и, прешавши Галију и Алпе, нанео Римљанима тешке поразе. Али Римљани су се искрцали на картагињанску територију у Африци, где су у одлучујућој бици код Заме 202. године пре н.е. победили Ханибала, који се вратио из Италије, и рат је опет завршен поразом римских непријатеља Картагињана.

Последњи од три рата означио је крај Картагине, коју су Римљани после три године опсаде (149-146. године пре н.е.) освојили, запалили и сравнили са земљом. Рушевине су посули сољу како на том месту ништа не би могло поново да никне.