Izvor: Objava, 27.Avg.2018, 11:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ИСТРАЖИВАЧКА ПУТОВАЊА ЏЕМСА КУКА

Истраживања Океаније и Тихог океана дешавала су се у склопу велике поморске експанзије европских земаља током XVI, XVII и XVIII века. То су биле пловидбе у циљу откривања нове територије, поморски еквиваленти копненом истраживању Америке.

У другој половини XVIII века, на сцену је ступио британски морепловац Џемс Кук, који је себи обезбедио значајно место у историји поред Кристифора Колумба и Магелана. Његова открића су донела нова сазнања а његова путовања донела су му титулу пионира научних истраживања.

ПРВО ВЕЛИКО ПУТОВАЊЕ (1768-1771). Године 1768. Кук је, по налогу Краљевског астрономског друштва, отпутовао на Тахити, острво Океаније, како би посматрао прелазак Венере испред Сунца. Куков брод је приспео до обале Тахитија 13. априла 1769. године и домороци су љубазно примили и угостили посаду. Посматрање преласка Венере испред Сунца је омогућило да се израчуна удаљеност између Земље и те планете. Кук је опловио велики део југа Тихог океана, нацртао границе Новог Зеланда и прошао поред источне обале Аустралије, стигавши тако до острва Нова Гвинеја и Јава.

ДРУГО ВЕЛИКО ПУТОВАЊЕ (1772-1775). Кук је наставио испитивање предела између Тахитија, Аустралије и Новог Зеланда и пловио антарктичким водама до седамдесет првог степена јужне географске ширине.

ТРЕЋЕ ВЕЛИКО ПУТОВАЊЕ (1776-1779). Кук се упутио северним делом Тихог океана са мисијом да пронађе пролаз између Атлантског и Тихог океана на крајњем југу Америке. Путујући северним делом Тихог океана, открио је Хавајска острва, која је назвао Сендвич острва по имену лорда Сендвича.