Izvor: Objava, 27.Avg.2018, 09:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА

Осим интелектуалне климе коју је створио век просвећености, француску монархију XVIII века је подривала неподношљива економска ситуација. Аристократија се неодговорно и чврсто држала својих повластица, што је упропастило напоре реформских министара краља Луја XVI, Тиргоа и Некера. Сагледавши стање у земљи, краљ је сазвао скупштину државних сталежа, парламент по угледу на средњовековне (маја 1789. године).

На тој скупштини представнике су имала три сталежа: племство, свештенство и грађанство. Посланици сталежа грађанства су се залагали за грађанску једнакост и за увођење монархије британског типа. Због препрека које су им постављали привилеговани слојеви и због краљеве неодлучности, посланици трећег сталежа су одлучили да оснују народну скупштину. Пошто им је онемогућено да то учине у сали за пленарне седнице, сакупили су се на тениском игралишту, на којем су се заклели да се неће разићи све док Француска не добије устав.

Скупштина се прогласила уставотворном 9. јула 1789. године. Док се то збивало у Версају, у Паризу су избили велики немири када се сазнало да је смењен министар Некер, од кога се очекивало да предузме хитне економске мере. На дан 14. јула 1789. године нападнута је тврђава Бастиља, симбол краљевске власти. Тај догађај је означио почетак Француске револуције. Уставотворна скупштина је усвојила Декларацију права човека и грађанина (26. августа 1789), донела одлуку о централизацији и новом статусу свештенства. Луј XVI је покушао да побегне у иностранство, али је ухваћен и враћен у Париз (1791).

Скупштина, која је и даље била скупштина монархије, донела је Устав из 1791. године. У скупштини су већину имали посланици око представника из Жиронде, који су били умерени и који су се супротстављали радикализму. Екстремизмом су се истицали монтањари (висока седишта) или јакобинци. Године 1792. изгласано је да се објави рат Аустрији због подршке емигрантима. Уз Аустрију је стала Пруска. Пошто су ратни догађаји имали неповољан исход по француске оружане снаге, јакобинци су се побунили (10. августа 1792) и загосподарили ситуацијом.

Након убистава из септембра 1792, скупштину је заменио конвент којим су владали јакобинци, међу којима су се истицали Дантон, Мара и Робеспјер. Да би наметнули револуционарна начела, а и због војних пораза у иностранству, јакобинци су завели терор. Жртве терора били су краљ Луј XVI и његова супруга Марија Антоанета, који су погубљени на гиљотини (краљ у јануару, а краљица у октобру 1793). У јуну 1793. године су државним ударом жирондинци избачени из конвента и Робеспјер је увео диктатуру Одбора јавног спаса.

Терор је затровао живот у Француској, али су ван земље извојеване важне победе (пораз Аустријанаца код Флериса, 1794). Међутим, револуција коју је покренула буржоазија да би истиснула аристократију као управљачку класу, изашла је из нормалних токова и био је потребан повратак реду и законитости. То је учињено у јулу 1794. године, када је дошло до термидорске реакције, којом је Робеспјер оборен и следећег дана (28. јула) погубљен. Тим догађајем је завршена Француска револуција.