Izvor: Objava, 25.Avg.2018, 21:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ГУСАРИ И ПИРАТИ

Гусари, за разлику од пирата који су имали у циљу властите интересе, назив је за пљачкаше на мору који су били у служби државе. Гусарењем су се користиле многе државе кроз столећа.

Најпознатије и најраширеније гусарење било је организовано од Краљевине Енглеске под владавином краљице Елизабете I у 16. столећу.

Гусари су за своје нападе добијали такозвана Краљевска или Гусарска писма која су им дозвољавала нападе на трговачке и ратне бродове оне земље која је тренутно била у рату са земљом која им је издала Гусарско писмо. Писмо је онима који су га поседовали гарантовало да у случају заробљавања неће бити обешени као пирати него да ће се према њима односити као према ратним заробљеницима који ће бити пуштени уз откуп или размену. Писмом би се они који су га добили такође обавезали да ће део плена који стекну без накнаде предати земљи која им пружа заштиту.

Током борби гусари су на својим бродовима истицали заставе земаља које им пружају заштиту а од 1694. енглески гусари су уз њу истицали и потпуно црвену заставу.

Током 17. и 18. столећа гусари су много пута доказали своје поморске и борбене способности. Током Француске револуције и неколико година касније француски су гусари заробили 2.226 лађа својих тадашњих непријатеља Британаца. Париском декларацијом од 16. априла 1856. гусари су стављени ван закона и гусарство забрањено.

У Јадранском мору као гусари се истичу Илири у 3. столећу пре нове ере, Неретљани у 9. и 10. столећу, Омишани у 12. и 13. столећу, а у каснијим столећима сењски ускоци и улцињски гусари.

Улцињски гусари су били турски гусари. Турски гусари су имали базе широм северне Африке. Највећа база био им је Алжир, а највећи од свих турских гусара био је Хајредин Барбароса у 16. столећу.

Пирати су били лица која су на мору и обали вршила оружана насиља над бродовима и путницима и над становништвом. Пиратство је настало још у античким временима али највише се раширило током 17. века на Карибима.

Античко доба је обиловало пиратима који су својим брзим галијама терорисали све обале Средоземног мора. Још од времена древних Египћана они су пљачкали трговачке бродове. Египћани, Грци, Картажани и Римљани нису били у стању осигурати присуство јаких флота на мору и пиратске заједнице су постојале на многим острвима. Пирати су у 1. столећу пре нове ере били тако бројни (око 1.000 бродова) да је Рим против њих водио прави рат.

Нормански пирати нападали су у 8. и 9. столећу британске и француске обале и продрли у Средоземно море.

Берберски пирати су били становници северноафричких муслиманских подручја (Берберска обала) који су под заштитом Отоманског царства пљачкали хришћанске бродове на Средоземљу. Водећи верски рат против хришћана они су се сматрали гусарима, али са становишта европских држава они су били обични пирати. Користили су брзе галије и својим бројнијим посадама лако савладавали противничке бродове. Заробљенике су продавали у робље или их уцењивали ради откупа.

На врхунцу моћи берберски пирати били су током 16. столећа. Под Барбаросом њихова је флота уврштена у састав турске ратне морнарице. Највећа уточишта су им били Триполи, Алжир и Тунис. Суделовали су у свим значајним поморским походима. До 19. столећа готово свим поморским државама су наметнули данак за слободну пловидбу Средоземним морем. Зато су многе поморске силе држале јаке ескадре пред северноафричком обалом и предузимале бројне експедиције против пирата.

Након Колумбовог открића Америке 1492. највеће поморске силе тога времена Шпанија и Португал кренуле су стварати колоније у Средњој и Јужној Америци (или у Западној Индији, како ју је Колумбо назвао). Највише колонија је основала Шпанија док се Португал више оријентисао на трговину с Индијом и далеким Истоком. Ипак, Португал је основао неколико важних и богатих колонија у Јужној Америци те у договору са Шпанијом присвојио источни део Јужне Америке док је Шпанија присвојила западни. Поробивши домородачке народе Инка, Маја и Астека, Шпанци су стекли контролу над бројним рудницима племенитих метала које су почели довозити у Шпанију. Због великог раста шпанског богатства и друге европске државе почињу оснивати колоније у Карибима ради искориштавања природних богатстава Новог света. Крајем 16. и почетком 17. столећа широм Кариба настају колоније Енглеске, Француске и Холандије а крајем 17. столећа и Данске. Ипак у поређењу са шпанским колонијама све друге су биле малобројне и слабо развијене. Супарништво између колонијалних сила и жеља за трговачком премоћи доводили су до честих ратова. Током првих деценија 17. столећа група бродоломача, дезертера и авантуриста, претежно Французи, а било је и Енглеза и Холанђана, населила се на острву Хиспаниоли. Називали су се буканири. У почетку су се бавили ловом, живели су у братствима по неписаном закону заједничке својине и поштене поделе плена. Прогоњени од Шпанаца, изградили су на острву Тортуги своје упориште и почели се бавити гусарством и пиратеријом. Средином 17. века повезују се и спајају с флибустирима.

Флибустири су били пирати и гусари Антилских острва у 17. и 18. веку. У почетку су то били француски поморци, који су 1626. пловили у Западну Индију ради борбе против Шпанаца. Ускоро су им се придружили авантуристи, поморци и пирати других земаља, а највише Енглези и Холанђани. Затим им се придружују и прогнани буканири. У борби против Шпанаца користиле су их Енглеска и Француска. У периоду од 1665. до 1700. уништили су око 250 шпанских трговачких и ратних бродова. Они су први истакли црну заставу са мртвачком главом (називали су је "весели Роџер"), која је касније постала симбол свих пирата.

Почетком 19. столећа појачава се готово угашена активност берберских пирата уз обалу северне Африке. Берберски пирати су дефинитивно уништени акцијама Америчке ратне морнарице 1824.

1819. снаге Британске ратне морнарице и Британске Источноиндијске компаније су уништиле арапске пирате на Црвеном мору. 1849. Британска ратна морнарица уништила је пирате на Борнеу.

Почетком 19. столећа свом силином се размахало кинеско пиратство. Кинески пирати су јединствени у светској историји јер су постигли такву моћ да су утицали на успоне и падове кинеских владара. Кинеске власти нису имале успеха у борби против пирата. Али до 1860-их Британска ратна морнарица, ојачана паробродима и модернијим оружјем, успела је уништити кинеске пирате.

Пиратерија је оживела за време Првог и Другог светског рата. Током оба рата, не поштујући међународне прописе и уговоре, немачке су подморнице потапале и путничке бродове, па чак и рибарске лађице, не водећи рачуна припадају ли њиховим непријатељима или неутралним државама. Бродоломнике нису хтели спасити, што им је била дужност, него су их убијали митраљезима.