Izvor: Objava, 21.Avg.2018, 11:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЖИВОЈИН МИШИЋ

Рођен је у Струганику 19. јула 1855. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у оба српско-турска рата (1876. и 1877-1878). Поред четворогодишње Артиљеријске школе, завршио је аустроугарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку у српској војсци. Учествовао је и у српско-бугарском рату 1885. као поручник и командант чете. Предавао је стратегију на Војној академији. Након Мајског преврата 1903. пензионисан је у чину генералштабног пуковника, јер је сматран "обреновићевцем". Реактивиран је 1909, током Анексионе кризе, на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника.

У балканским ратовима Мишић је био помоћник начелника Штаба Врховне команде војводе Радомира Путника. У најтежим тренуцима чврстином карактера одржавао је и самог Путника у уверењу у добар исход операција српске војске. После Кумановске битке унапређен је у чин генерала. Посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку. По завршетку Другог балканског рата, по други пут је пензионисан. Пред избијање првог светског рата опет је реактивиран.

Током Колубарске битке, Мишићу је предата команда над Првом армијом. Од јединице у расулу створио је формацију способну за борбу. Мишић је инсистирао на дубљем повлачењу да би се целој српској војсци дало времена да се одмори и попуни залихе. Пред крај рата, у јуну 1918. Мишић је постављен за начелника Врховне команде и командовао је српском војском приликом пробоја Солунског фронта. Умро је 20. јануара 1921. у Београду.