Izvor: Objava, 20.Avg.2018, 09:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

СТАРИ ЕГИПАТ

У плодној долини Нила настала су прва насеља у IV миленијуму пре н.е. Друштво је било организовано хијерархијски: фараон је имао апсолутну власт, испод њега су били свештеници и државни службеници, ратници, занатлије, сељаци и слуге.

Фараон је сматран сином бога Сунца. Скиптар, златни бич и драго камење представљали су симболе његове моћи.

Фараони Тутмос III, Аменофис II и III, Рамзес I и II (XVIII-XX династија) бранили су границе од хетитских освајача. Аменофис IV покушао је да уведе монотеизам (култ бога Атона); последњи фараон био је Нектанеб II. Нефертити, жена Аменофиса IV, била је чувена по лепоти.

У част фараона III и IV династије грађене су гробнице зване пирамиде; најславније су Кеопсова, Кефренова и Микеринова. У просторији за покојника била је смештена фараонова мумија. Изградња је изискивала вишедеценијски рад у који је била укључена већина становништва.

Стари Египћани имали су више божанстава. Анубис је био бог балсамовања, Озирис мртвих, а његова жена била је Изида. Хорус је био бог живих, Ра бог Сунца. Хатор је славила радост и љубав, а Хатон је творац света.

Египатски хијероглифи су били једна врста писма, али не прави алфабет, јер је био сачињен од идеограма (симбола који су означавали појмове); дешифровао их је 1822. године Шамполион.

Године 332. пре н.е. Александар Велики је заузео Египат и основао Александрију која је постала главно средиште хеленистичке културе.