Izvor: Objava, 19.Avg.2018, 08:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ДУБРОВАЧКА РЕПУБЛИКА

Латински Rаgusium основале су избеглице из разореног романског Епидауруса у 7. веку. Насеље је подигнуто на морском гребену. Временом, иза овог насеља, на падинама брда Срђ, Словени су створили насеље које по дубокој храстовој шуми називају Дубрава. Крајем 13. века сјединила су се ова два насеља и око њих су подигнуте зидине. Словенско становништво је све више асимиловало романско. Словенизација Дубровника завршена је у 15. веку. Од свог оснивања до почетка 13. века Дубровник је признавао врховну власт Византије. Првобитно становништво бавило се земљорадњом и риболовом, а затим су почели да се развијају трговина и поморство. Дубровник је до краја средњег века постао главни посредник између балканског и подунавског тржишта и Медитерана. Од Србије и Босне добијао је велике трговачке повластице (од краја 12. века). Био је главни увозник и извозник ових земаља у којима је основао велик број колонија. Вршио је експлоатацију њиховог рудног богатства. Од 1205. до 1358. признавао је врховну власт Млетака, а затим је дошао под заштиту Угарске. Од 14. века територијално се знатно проширио. Купио је од српског краља Душана град Стон и Пељешац (1333) и учврстио власт на Мљету. Српски цар Урош је уступио Дубровчанима појас земљишта од Жупе до Приморја (1358). Од босанског краља Остоје купио је приморје од Орашца до Стона (1399). Део Конавла купљен је 1419, а остатак са Цавтатом 1426. Од некадашње мале општине створена је почетком 15. века република. У њој је власт припадала властели. Грађани су били лично слободни, а сељаци су се налазили на разним степенима зависности. На челу државе налазио се кнез, биран сваког месеца. Велико вијеће имало је законодавну власт и било је састављено од пунолетне властеле. Вијеће умољених (Сенат) сачињавала је најугледнија властела и руководила спољном и унутрашњом политиком. Извршну власт је вршило Мало вијеће. Турска освајања на Балкану и у Подунављу нису зауставила просперитет Дубровника. Још од 15. века он је плаћао Турској годишњи данак, који се усталио на 12.500 дуката. После битке код Мохача (1526), кад је престао угарски суверенитет, Дубровник је и званично постао султанов вазал. Па ипак, у поморској бици код Лепанта (1571) у којој је уједињена хришћанска флота уништила турску флоту, у саставу хришћанске флоте било је и неколико дубровачких бродова. Крајем 16. века привредна моћ Дубровника на Средоземљу почела је да слаби, али је он и даље сачувао своје трговачке позиције у Турској. Велики ударац нанео је Дубровнику страховити земљотрес (6. априла 1667) и пожар, изазван њиме. Уништен је већи део града а становништво преполовљено. Трговина на Балкану је уништена током Великог турског рата 1683-1699. Извесно привредно оживљавање забележено је у 18. веку кад се развила поморска посредничка трговина. Наполеонова војска окупирала је Дубровник 1806, а укидање Дубровачке Републике извршено је актом од 31. јануара 1808. Након Наполеоновог слома, територија бивше Дубровачке Републике припала је Аустрији 1815. на основу одлука Бечког конгреса. Дубровачка Република је била државни систем који су сачињавали матични град, мали копнени посед, мрежа од неколико десетина насеобина не само на Балкану и у Подунављу него и другде, почевши од Италије, поморске снаге на Медитерану, новчана средства у банкама Ђенове, Рима и Напуља, конзуларна упоришта у низу градова између Александрије и Кипра на једној, и Мајорке на другој страни. Стварна независност и богатство омогућили су сталан напредак културног живота Дубровчана.