Izvor: Objava, 18.Avg.2018, 10:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БЕКСТВО У ВАРЕН

Ноћу између 20. и 21. јуна 1791. године, на Тргу Карусел у Паризу стајале су две велике старомодне кочије. Постепено су стали да се скупљају путници, и кочије су кренуле на пут. У једнима од њих, судећи по пасошу, седела је бароница Корф, удова пуковника руске царске војске. После мужевљеве смрти бароница се настанила у Паризу, из којег је сада са својом децом путовала у иностранство, осетивши се, вероватно, несигурно у граду захваћеном револуционарним догађајима (две године раније, 1789, букнула је велика француска револуција). Бароницу је пратило неколико собарица и слугу. Ничег није било сумњивог у том одласку богате странкиње. Патроле националне гарде, које су се сретале на путу, нису могле знати да је права бароница Корф, са истим таквим пасошем, већ отпутовала у Немачку.

У ствари, у току је био веома важан догађај у историји Француске револуције. Ројалистички завереници, укључујући љубимца Марије Антоанете шведског грофа Ферсена, давно су припремали бекство краљевске породице из револуционарног Париза. Требало је да Луј XVI, по напуштању територије Француске, постане центар окупљања контрареволуционара и да уз помоћ страних армија крене против непослушног народа Француске.

Дупликат пасоша бароница Корф је добила по наређењу руског царског посланика барона Симолина, упућеног у планове завереника, под изговором да је оригинал изгорео. Улогу баронице играла је васпитачица краљеве деце војвоткиња де Турсел. Луј је играо лакеја, а Марија Антоанета и краљева сестра - собарице баронице Корф. Кочије су пратили, такође као лакеји, три племића из пука телесне гарде. Праве собарице возиле су се другим кочијама, које су раније кренуле. Најзад, другим путем, возио се и стигао до Аустријске Низоземске гроф Провански, краљев млађи брат. Краљево бекство дешавало се два дана после предвиђеног рока и зато су неки одреди, које је ројалистички генерал Бује раније поставио поред пута којим су пролазиле кочије, морали да буду повучени како не би изазвали сумњу. Путем се на кочијама сломио точак, што је одузело читав час драгоценог времена. Али и поред те незгоде све би се срећно завршило да није било будности револуционарног народа коју завереници нису могли правилно оценити.

Један управник поште малог села у близини Варена био је енергичан и интелигентан револуционар. Звао се Жан Батист Друе. Знао је да су већ више пута предузимани покушаји да се Луј XVI извуче из револуционарног Париза. Друеа је изненадила сличност лакеја у кочијама баронице Корф са сликом краља Луја XVI на новчаницама: исти дебели стас и исти грбави нос на типичном бурбонском лицу! Друге чињенице одмах су потврдиле изненадну сумњу: коње за бароничине кочије поручио је сам војвода Шоазел, а коњички одред под командом племића монархиста, који се приближавао градићу, очигледно је послан ради заштите Луја.

Друе није губио време: брзо је сазвао месну националну гарду да би задржала одред, скочио на коња и појурио у Варен, куда су отишле краљевске кочије. Околним путем управник поште је престигао кочије лажне баронице. За неколико минута, који су му били на располагању, Друе и неколико мештана, које је срео, преградили су помоћу преврнутих таљига мост којим су морале да прођу кочије. Затим је Друе пробудио председника општине, који је позвао на оружје националну гарду Варена. Зазвонила су звона, са свих страна из града и околних села трчали су наоружани људи; када су се појавиле краљевске кочије, дочекали су их људи са напереним пушкама. Краљ и његови сапутници били су ухапшени. Коњички ескадрони, који су стигли, одбили су да слушају официре ројалисте и прешли на страну народа. Ројалистичка завера доживела је потпун неуспех. Ухапшенике су вратили натраг у Париз, камо су стигли 25. јуна 1791.