Izvor: Objava, 13.Avg.2018, 11:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

МИЛАН ОБРЕНОВИЋ

Рођен је 1772. године у Брусници код Рудника. Презиме је узео по оцу Обрену који је умро пре него што се он родио. Касније се преселио у Средњу Добрињу, у Ужичку нахију. Ту му се заправо преудала мати и са другим мужем изродила синове Милоша, Јована и Јеврема. Тешко сиромаштво нагнало га је да се врати у Брусницу где је са сестром надничио као најамник. Кад је одрастао, одлучио је да срећу окуша тргујући стоком. Као трговац брзо је стекао велику имовину, а уз то и много пријатеља.

На почетку Првог српског устанка, Милан је у рудничком крају бунио народ и дизао на оружје. Карађорђу се прикључио са четом од око осамдесет људи у време опсаде Рудника, у другој половини марта 1804. Међу овима су били и Лазар Мутап и Арсеније Лома. По ослобођењу Рудника, Карађорђе га је поставио за војводу и заповедника Рудничке нахије.

Учествовао је у многим биткама до 1810. године: ослобађању Јагодине, Пожаревца, Карановца, Ужица и у боју на Мишару. За време Карађорђевог продора у Стару Србију (1809), Милан је са својом војском доспео до Пријепоља и Бијелог Поља.

Године 1810. Карађорђеви противници засновали су заверу на широкој основи међу највећим бројем старешина. Циљ им је био да се у српске градове доведе руска војска и ослоном на њу да се сузбије Карађорђев ауторитет и ограничи његова власт. Кад је завера откривена и кад се установило да је и Милан учествовао у њој, Младен Миловановић је наредио Милановом писару Лазару Војиновићу да отрује Милана, који се тада налазио у Букурешту као српски представник при руској војној мисији. Војиновић је то и учинио, и Милан Обреновић умре отрован 28. децембра 1810.