Izvor: Objava, 12.Avg.2018, 12:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ПАРТИЗАНИ

У борби шпанског и руског народа почетком XIX века против Наполеонових завојевача партизани су били борци за слободу у позадини непријатеља.

У Србији се партизански покрет појавио након окупације Југославије у Другом светском рату. На седници руководства Комунистичке партије Југославије (4. јула 1941) донета је одлука о подизању устанка. На подручју марионетске Независне државе Хрватске српско становништво, изложено невиђеном усташком терору и масакру, почело је са нападима на усташе и домобране још у јуну 1941, у источној Херцеговини. У септембру 1941. утврђен је систем командовања и руковођења оружаним отпором партизана, који је назван Народноослободилачка борба (НОБ). У новембру 1942. партизанска војска добила је назив Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије (НОВ и ПОЈ). Током јесени и зиме партизани су окупили више од 300.000 бораца и постепено су на просторима западно од Дрине стварали ослобођену територију. Почетком септембра 1944. јединице Црвене армије избиле су на југословенско-румунску границу и састале се са НОВ Југославије. Београд је ослобођен 20. октобра 1944, а почетком јануара 1945. почеле су завршне борбе за ослобођење Југославије. НОВ Југославије постаје Југословенска армија (ЈА), а врховни штаб - генералштаб. После пробоја Сремског фронта, јединице ЈА кренуле су према западним деловима Југославије. Ослобођени су Загреб и Љубљана, а IV армија ослободила је Лику, Горски котар, Истру и Трст.