Izvor: Objava, 10.Avg.2018, 16:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"ПРИНЦЕЗА КАРАБУ"

Једне пријатне априлске вечери 1817. у Алмондсбери, село у Глочестерширу, стигла је тајанствена лепотица. Било јој је око 25 година, није имала ни пребијене паре, изгледала је изгубљено и збуњено, а говорила је језиком који нико није разумео.

Било је очигледно да су јој потребни храна и смештај, а љубазни свештеник господин Ворал се сажалио на њу и позвао је у своју кућу. Он и његова супруга су покушали да дознају неке податке о њој; одакле долази и ко је она у ствари. Све што је девојка знала да каже било је "Карабу!" Стално је понављала ту реч. Господин и госпођа Ворал су је мимиком упитали да ли јој је то име. Она је потврдно климнула главом.

Коначно је бар то откривено. И то је било све. Изгледало је да је узбуђује једна оријентална слика, јела је храну коју је сама припремала на посебан начин и инсистирала да спава на поду.

Случај је удесио да после неколико недеља наиђе један Португалац - сињор Мануел Ејнесо, који је извесно време провео на Далеком Истоку. Позвали су га да се упозна са Карабу и пошто је накратко остао са њом насамо, изјавио је да разуме сваку њену реч.

То је све одушевило, чак и саму Карабу - пошто ни она саму себе није разумела.

Према португалском "преводиоцу", Карабу је била принцеза у својој домовини, острву поред Суматре по имену Јавасу. После ратног сукоба у коме су људождери из племена Бугос убили њену мајку, њу су отели малајски пирати и продали је као бело робље. Купио ју је један капетан чији је брод пристајао по лукама на југу Африке, а онда наставио за Европу ка непознатом одредишту. Док се брод налазио у заливу заклоњен од олује, принцеза Карабу је побегла од господара и допливала до обале. Неколико недеља је лутала околином, пре него што је пронашла уточиште у селу.

Сензационално откриће сињор Ејнеса одушевило је читаву Велику Британију. Стручњаци са свих страна су долазили да испитују тајанствену принцезу. Она их није разочарала. Одлично је изводила племенске игре, окрећући се са једном ногом у ваздуху. Збуњивала је највеће лингвисте својим чудним језиком. Објашњавала им је основе "јавасу" језика.

Све то је у ствари био пажљиво разрађен план од лажи и превара... обућареве ћерке по имену Мери Бејкер, рођене 1791. у селу Видериџу, близу Кредитона, Девоншир. Испланирала је начин како да уђе у богато домаћинство и спаси се беде и сиромаштва.

Португалац Ејнесо јој је био добродошао и док су били сами Мери га је убедила да јој се придружи у превари.

Али, Мерина слава принцезе Карабу није била дугог века. Госпођа Нил из Бристола је прочитала чланак о Карабу. Опис принцезе се подударао са девојком која је по тврђењу госпође Нил код ње становала неколико недеља. Уговорен је сусрет између госпође Нил и "принцезе Карабу".

Госпођа Нил је одмах препознала Мери и одала је. Девојка је све признала. Међутим, ипак су се сви сажалили на њу зато што је потицала из сиромашне породице и одрасла у беди и без родитеља. Дали су јој новац за пут како би у САД отпочела нови живот.

И у САД је наставила са својим егзотичним пустоловинама, али и тамо безуспешно, па се седам година касније вратила у Бристол покушавајући да се за један шилинг показује као "принцеза Карабу". Није имала успеха и завршила је продајући у Лондону пијавице.

"Принцеза Карабу" умрла је 4. јануара 1865. у Бристолу.