Izvor: Objava, 05.Avg.2018, 12:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВУК КАРАЏИЋ О СТОЈАНУ ЈАНКОВИЋУ

Млечани 1669. године признали јунаштво Стојана Јанковића и поставили га сердаром над морлацима; послије су му одредили 20 дуката плате на мјесец и осим другијех различнијех поклона дали му златну колајну и два сина поставили му капетанима. Био је 14 мјесеци роб у Цариграду, па њекако утече и дође здраво у Котаре; и послије опет бијући се с Турцима, погинуо је од пушке. Од његове породице имају и сад у Далмацији два брата, Ђорђије и Ћирјак, који осим многијех другијех баштина у Котарима имају у Задру господску кућу. Име се Стојана Јанковића спомиње у пјесмама по свему народу нашему, а у Котарима се о њему много којешта и приповиједа. Као што је г. Теодор Петрановић у "Магазину (србско-далматинском)" за годину 1841. описао породицу Илије Смиљанића, онако би ваљало да ко опише и породицу Стојана Јанковића, а поменута његова два потомка имају за то сила писменијех свједочанства.

(Напомена 22. уз песму "Женидба Стојана Јанковића" - "Српске народне пјесме", књ. III, Беч, 1846, 117)