Izvor: Objava, 30.Jul.2018, 13:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

МАРИЈА АНТОАНЕТА

Марија Антоанета, кћерка чувене владарке Марије Терезије, рођена у Бечу 2. новембра 1755, била је предодређена да и сама постане моћна владарка. Тако је и одгајана. У луксузу и раскоши, сваке врсте. Удала се 1770, са непуних петнаест година, за само годину дана старијег наследника француског престола дофена Луја Августа, унука краља Луја XV, и тако наставила са лагодним начином живота као и на бечком двору. Због тога је на француском двору нико није симпатисао, није имала пријатеље ни децу. Изневерила је очекивања која су Французи имали од супруге свог будућег краља. Одбијала је да се повинује и владајућој моди на француском двору, већ је носила капуте и кратке панталоне. Тада је избио још један скандал и добила је оштре осуде. Након смрти краља Луја XV, 1774, њен муж и она су крунисани за краља и краљицу Француске. Иако је, у суштини, била врло сензибилна, лепо васпитана и образована жена, живот на два најчувенија европска двора и окружење око ње допринели су да млада краљица изгуби сваки осећај за реалност. Била је површна, нестална и хировита, а њен муж, сада краљ Луј XVI, био је тром и невешт владар потпуно незаинтересован за државне послове. Посета њеног брата, цара Јосифа II, Француској, 1777, помогла је да овај одлично испланиран и на најпомпезнији могући начин склопљен брак убрзо буде конзумиран.

Француска је у другој половини XVIII века, мада једна од највећих, најмногољуднијих и најснажнијих европских земаља, која је представљала средиште културе и цивилизације, била у дубокој кризи, пре свега финансијској. Незадовољство свих слојева француског друштва било је огромно. Чекао се само тренутак када ће народни бес прокључати. Млади брачни пар, неспособан да увиди и реши кризу, окружен још неспособнијим сарадницима, својим понашањем и расипничким животом само је погоршавао ситуацију.

Марија Антоанета, чији се живот одвијао ван стварности, максимално је користила своје владарске привилегије и расипала новац, како за своје личне потребе, тако и за градњу велелепних зграда и двораца. Народ, коме је већ годинама било доста очитог пропадања државе и немаштине, није више могао да трпи. Наталожено незадовољство и бес су прокључали 14. јула 1789, када је почела Француска револуција.

Марија Антоанета, која је несвесно стекла много непријатеља, нашла се у самом центру историјског вихора. Њене речи су ушле у историју: "Ако народ нема да једе хлеба, нека једе колаче". Народ ће јој и пресудити. После три године од почетка револуције, 1792, заједно са мужем и децом ухапшена је и затворена у дворац Темпле, одакле је наставила, као и раније када је револуција започела, да сарађује са њеним противницима.

Пошто је доказано да је сарађивала са контрареволуционарима и да је тајно подстицала аустријску инвазију Француске како би се угушила револуција, осуђена је на смрт и гиљотинирана у Паризу 16. октобра 1793.

Ни у тренутку када су је водили на губилиште, није била свесна својих поступака, јер је њен живот увек вођен далеко од сурове француске стварности. Имала је дара за уживање и раскош, али не и за владање.