Izvor: Objava, 27.Jul.2018, 17:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈЕМЕЉАН ПУГАЧОВ

Јемељан Пугачов родио се 1742. године у селу Зимовеискаја. Био је обичан козак из Донске области, неписмен, груб, али обдарен неком врстом магичне моћи. У септембру 1773. године он је покренуо акцију која је у почетку била мали локални бунт уралских козака.

У то време су козаци уживали посебан статус у Русији због својих војних обавеза, јер су били вешти и неустрашиви ратници. Међутим, централна власт је укинула поједине њихове привилегије, тако да су се они побунили под вођством Јемељана Пугачова, који је прогласио себе за императора Петра III (цара који је убијен 11 година раније), и тако је овај расколник и варалица постао личност која је ујединила све незадовољне козаке.

Пугачовљев бунт брзо се из централне Русије проширио у Сибир. Овај устанак је ујединио Башкире, Татаре и припаднике других народа. Они су се противили променама у традиционалном начину живота њихове заједнице.

Бунт је трајао годину дана и добијао је на интензитету зато што га власти у почетку нису схватиле озбиљно. У јеку устанка бунтовници су успели да формирају добро организовану војску од 100.000 војника, тако да је њен козачки предводник Јемељан Пугачов већ размишљао да крене на Москву. Тек кад је Пугачов опсео Оренбург, царица Катарина II се тргла и наредила операције великих размера. Оренбург је био ослобођен опсаде, али је пао Казан, и у један тренутак је Москва била угрожена.

И поред тога што је војска Катарине II уништавала поједине бунтовничке групе, народ у регионима се придруживао козачким редовима. Већина војника били су сељаци.

У 18. веку се положај руских сељака погоршао јер је кметство постало неподношљивије. Сељаци су у Пугачовљевом покрету искристалисали своје жеље и схватили да желе личну слободу и земљу.

Њихове тежње су се преточиле у манифест који је Пугачов издао у јулу 1774. године. Под именом императора Петра III он је објавио сељацима слободу и право да поседују земљу коју обрађују. Он их је такође ослободио пореза и такси. Пугачовљев манифест је дао сељацима исти статус који су имали козаци.

Међутим, то је био само први део чувеног манифеста. Друга половина је позивала да "хватају, убијају и вешају све племиће који им се супротставе". Пугачовљеве присталице су се одазвале овом позиву. На територији где је беснео бунт убијена су 1572 племића поред свештеника и војника оданих влади.

Царска војска је на крају угушила Пугачовљеву буну у августу 1774. године и заробила Пугачова, кога је чувени војсковођа Александар Суворов довео у Москву у малом дрвеном кавезу.

Пугачов је у Москви изведен пред суд. Он се уздао у царичину милост, узалуд се надајући да ће га она помиловати као храброг човека, а он би убудуће био њен верни војник. Међутим, Катарина II пише барону Фридриху Мелхиору фон Гриму да је ова "варалица живела као зликовац, па ће и умрети као подлац". Пугачов је осуђен на смрт и погубљен у Москви 21. јануара 1775. године. Најпре је рашчеречен, а затим му је одсечена глава. Двор и племство пливали су у весељу.