Izvor: Objava, 27.Jul.2018, 14:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БОКСЕРСКИ УСТАНАК

Боксерски устанак је назив за устанак сељака и градске сиротиње који је избио у Кини 13. јуна 1900. против страних империјалистичких сила и угњетавања домаћих феудалаца. Циљ устаника био је и збацивање Манџураца са власти, као и враћање Хонгконга. После пораза у рату са Јапаном 1895. Кина је била подељена на неколико интересних сфера: руску, британску, немачку, француску и јапанску. "Боксер" је био енглески назив за једно кинеско тајно друштво које је упражњавало бокс и гимнастичке ритуале који ће их, како су они веровали, учинити отпорним на метке. Подршка овом покрету расла је у северној Кини крајем 19. века, али му странци нису придавали већи значај све док није плануо устанак. Устаници су заузели Пекинг и опсели страна посланства у граду. Истовремено су сурово масакрирали неколико хиљада кинеских хришћана, сматрајући их експонентима страних угњетача, и порушили све цркве у Пекингу. Многи су кинески хришћани живи спаљени у црквама. Кинеска царица Цу-Ши и влада позвали су стране трупе да успоставе ред. Савезнички експедициони корпус од чак 70.000 војника из Велике Британије, САД, Аустралије, Британске Индије, Немачке, Француске, Русије, Аустро-Угарске, Италије и Јапана искрцао се у Кини, поразио слабо наоружане устанике (чија је девиза била "Брани отаџбину, уништи странце") и већ 14. августа заузео Пекинг и ослободио посланства. Гушење устанка пратиле су егзекуције устаника.