Izvor: Objava, 26.Jul.2018, 10:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

Рођен је 18. марта 1780. у селу Средња Добриња у Ужичкој нахији. Одрастао је у сиромаштву, па како остаје без оца веома млад, постаје најамник код марвених трговаца. Врло брзо прелази код полубрата Милана Обреновића и под његовом руком и заштитом сазрева. Честа путовања и напори калауза и гонича стоке формирају од Милоша далековидог, али истовремено и веома препреденог човека.

У устанку 1804/1813. године Милош је поред свог брата Милана. Милан веома брзо, као богат човек, постаје заповедник Рудничке, а затим Пожешке и Ужичке нахије. Милош поред њега постаје војвода. Милош као старешина постиже веома запажене резултате. 1813. и слом устанка затичу га на Сави. Био је један од најпознатијих старешина који после слома устанка остају у Србији. Доста доприноси смиривању прилика у Београдском пашалуку 1813/15. године.

Кад је турски терор опет постао неподношљив, априла 1815. у Такову диже Други српски устанак. Изузетно храбар, одлучан и способан војсковођа, односи неколико победа, а затим приступа преговорима са Турцима, у чему се показао једнако спретан. У споразуму са Марашлијом ствара основу да постепено узме сву власт у Београдском пашалуку. Пут ка апсолутној власти води преко подмићивања највећих достојанственика Порте и преко гробова свих оних који су могли на било који начин да му угрозе власт. Буне против своје самовоље, старешинског кулука и бесправља угушује крваво. Насупрот томе, чини све да Србија добије аутономију: подмићује, прети, уцењује и 1830. султан I Хатишерифом признаје аутономију Србије. Привредна структура Србије знатно се мења. Смањује се број ситне стоке, повећава број крупне стоке. Крче се шуме, повећавају површине ораница, воћњака и винограда. Трговина се врло брзо шири, али са царинама и скелама у рукама Милоша и његових најближих сарадника.

Иако неписмен, у својој престоници, Крагујевцу, оснива Гимназију, позориште и апотеку. Карактеристика свих апсолутиста, да су окружени ласкавцима, није мимоишла ни Милоша. Под притиском Милетине буне, издао је 1835. слободоуман Сретењски устав, али су против њега протестовале и Русија, и Порта, и Аустрија, те га је са задовољством опозвао. Наместо њега,Порта је III Хатишерифом из 1838. октроисала устав за какав се залагала Русија. Како није могао да прихвати ограничену власт, абдицирао је 1839. године.

Време изгнанства до 1858. провео је у борби против Уставобранитеља и кнеза Александра Карађорђевића. Његова друга влада 1858/60. није се разликовала од прве. Умро је у Београду 26. септембра 1860. године.