Izvor: Objava, 26.Jul.2018, 22:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВУЈИЦА ВУЛИЋЕВИЋ

Рођен је 1773. у селу Азања код Смедерева. Презиме Вулићевић је по Вујичином деди Вулићу. Вулић се са братом Ђорђем доселио у Азању из околине Приштине.

Од почетка Првог српског устанка (1804) борио се у војсци свог брата војводе Ђуше Вулићевића. После Ђушине погибије 1805. године дошао је на место оборкнеза.

Заједно са војводом Чолаком Антом Симеоновићем предводио је током устаничке офанзиве у мају 1809. устаничку војску од Никшића према Црној Гори.

Након пропасти устанка (1813) и он је побегао у Русију, а у Србију се вратио две године касније, за време Другог српског устанка.

Када се Карађорђе 1817. године вратио у Србију дошао је прво код свога кума кнеза Вујице Вулићевића, који га је уочи кобне ноћи, још зарана, угостио са вечером како би се Вожд што више осећао безбедно. Оно што Вожд није ни слутио је да је Вујица, по наређењу кнеза Милоша Обреновића, већ организовао његово убиство.

У зору на Светог Архангела Гаврила, 25. јула 1817, у Радовањском лугу, Никола Новаковић је Вожда усмртио секиром и затим му је одсекао главу, која је послата у Београд, Милошу Обреновићу.

Вујицу је мучила савест због убиства кума па је у знак покајања подигао цркву-брвнару Покајницу.

За Вујичиног сина Петра Вулићевића била је удата сестра кнегиње Љубице, рођена Вукомановић.

Вујица Вулићевић умро је 23. марта 1828. у селу Грчац. Сахрањен је у манастиру Пиносава у селу Кусадак.