Izvor: Objava, 22.Jul.2018, 12:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ДЕВЕТ КРВАВИХ ОСТРОШКИХ ДАНА

Током рата између Књажевине Црне Горе и Османлија (23. 11. 1852 - 01. 02. 1853) забележена је и херојска одбрана Манастира Острог. Пред налетом Турака један одред војске под командом војводе Мирка Петровића (брата црногорског кнеза Данила) затворио се 11. јануара 1853. у Манастир где су одлучили да га одбране или да сви ту погину. Током "девет крвавих острошких дана" су се јуначки бранили и побили огроман број Турака који су вршили честе јурише. С овим јунацима је манастир бранио и био им подршка и тадашњи архимандрит острошки, Никодим Раичевић.

21. јануара 1853. је коначно стигла помоћ Пера Томова Петровића, брата Његошевог, који је с јужне стране Манастира са 300 одабраних ратника извео изненадни јуриш на Турке, наневши им велике губитке. Браниоцима Острога је то омогућило пробој и спајање са одредом Пера Петровића, а онда су сви заједно ипак морали да се повуку. Током једне мрачне ноћи храбри војници су успели да се извуку, поневши са собом и мошти Светог Василија Острошког, како их Турци не би оскрнавили. 26. јануара су мошти похрањене на Цетињу у цркви Рождества Пресвете Богородице, а исте године на Ђурђевдан, након повлачења Турака из Манастира, враћене у Острог у манастирску крипту.

Одбрана Манастира Острог током овог Омер-пашиног удара на Црну Гору представља једну од најсветлијих борби, што је опевано и у многим гусларским песмама.