Izvor: Objava, 11.Jul.2018, 14:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВУК КАРАЏИЋ О ПРИВРЕДИ БОКЕЉА

Колико се од камена може, Бокељи раде и земљу, али ни вина ни жита не могу имати колико им свима треба за цијелу годину, него се прво доноси из Далмације, а друго из Италије или црнога мора; гдјекоји узму по коју крајцару и за смокве; али од свега што љетина доноси, највећи добитак имају од уља (зеитина); и стоке држе доста, особито коза и оваца; Которани и други варошани тргују и раде различне занате; али узевши једно с другијем може се рећи да Бока живи највише од мора: у њој се броји до 250 патентанијех бродова, који иду по свему свијету: за то мало Бокеља има око залива који нијесу били у Измирној, Александрији, Цариграду, Одесу, а многи су били и у Америци и т. д. Гдјекоји се завезу у море, па по десет година кући не дођу. Бокељи обично говоре: "Свуд ваља ићи те новце тећи, па их донијети у Боку те трошити" (јер се ондје живи јефтиније него на многоме другом мјесту, н. п. ока је меса слабо кад скупља од 10 крајцара; двије се кокоши могу у пазарни дан купити за 12 до 15 крајцара, по 30 осушенијех смокава продају се зими за крајцару, вино је око 5 крајцара ока; хљеб мало ће што бити скупљи него у Маџарској; а кафа, шећер, пиринач и много друго којешта много је јефтиније). Гдјекоји Кривошијани, који су понајвише ускоци из Херцеговине, и четују кашто по Херцеговини као и Црногорци, то јест: убијају и харају Турке. Истина да правитељство то забрањује, али они опет чине, и у разговору о томе рече се у Боци: "Да није Ришњана и Кривошијана, Бока би харач Турцима плаћала."

(Одломак из текста Вука Караџића о Боки Которској из 1836. године)