Izvor: Objava, 06.Jul.2018, 10:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

КРАТКА ИСТОРИЈА ЦРНЕ ГОРЕ

Средином III века пре н. е. на подручју данашње Црне Горе формирана је илирска држава са средиштем око Боке Которске и Скадарског језера. Почетком VII века н. е. досељавају се Словени. Црна Гора се до краја X века звала Дукља, а од тада Зета. Крајем X века, за време владавине кнеза Владимира, Зета потпада под власт македонског цара Самуила. После слома његове државе (1018) Зету покорава византијски цар Василије II. После његове смрти (1025) кнез Стефан Војислав ослобађа Зету византијске власти и удара темеље прве самосталне државе. Године 1189, за владавине Стефана Немање, Зета је припојена Рашкој и у оквиру државе Немањића остаје више од једног и по века. Године 1360. привремено се осамостаљује. У то време јавља се великашка породица Балшића која освајањима проширује своју власт. После смрти Балше III (1421) престаје власт Балшића у Зети, коју у наслеђе добија српски деспот Стефан Лазаревић. После првог пада деспотовине под турску власт (1439), Венеција осваја приморје Зете а њихову власт признају Црнојевићи у Горњој Зети. Иван Црнојевић (владао 1465-1490), када су Скадар и Жабљак 1479. пали у турске руке, склања се у Италију, али се ускоро враћа и наставља борбу против Турака. На крају је ипак признао њихову власт, а престоницу пренео у Цетиње. Његов син Ђурађ (владао 1490-1496) управљао је земљом као турски вазал. Ђурађ на Цетињу оснива прву црногорску штампарију. После великог Бечког (Морејског) рата (1683-1699) Аустрије и Венеције против Турске, турска власт се на овим просторима више никада није обновила.

У току XVIII века Црна Гора се уз помоћ Русије потпуно осамосталила. Створен је црногорски савез племена, а порастао је и утицај цетињских владика који обједињују ослободилачке тежње племена. Нарочито су биле значајне владике из породице Петровића: Данило Петровић (владика 1697-1735) за чије је владавине извршен покољ потурица у Црној Гори (на Бадње вече 1703), Петар I Петровић Његош (владика 1784-1830) који победом над Махмуд-пашом Бушатлијом (1796) ослобађа земљу од скадарских везира и организује домаћу власт и синовац Петра I Петар II Петровић Његош (владика 1830-1851) који довршава организовање домаће власти, основавши сенат (врховни управни и судски орган), гвардију (нижи суд) и перјанике (телесну гарду владике и неку врсту полиције). Кнез Данило Петровић Његош (владао 1851-1860) успоставља световну власт у Црној Гори. После победе његове војске над Турцима на Граховцу (1858) Црна Гора добија међународно утврђене границе према Турској, мада још није призната као независна држава. Никола I Петровић (владао од 1860. до 1910. као кнез, а 1910-1918. као краљ) довршава изградњу државе. На Берлинском конгресу (1878) Црна Гора стиче државну независност, територијално се проширује и добија излаз на море. Године 1910. постаје краљевина, а у Балканским ратовима (1912-1913) проширује границе добивши део Санџака и Метохије. У Првом светском рату Црна Гора се на страни сила Антанте у почетку успешно борила, али 1916. подлеже нападима аустроугарске војске. На Подгоричкој скупштини (26. новембра 1918) збачена је династија Петровића и проглашено уједињење са Србијом, а затим и са осталим јужнословенским земљама. Од 1918. до 1941. Црна Гора је била у саставу Краљевине СХС, касније назване Краљевина Југославија. У Другом светском рату била је под италијанском окупацијом, а после капитулације Италије (1943) под немачком. Од 1945. Црна Гора је федерална јединица у саставу друге Југославије. После распада СФРЈ, са Србијом оснива 1992. Савезну Републику Југославију. У марту 2002. основана је нова државна заједница Србије и Црне Горе, укинуто име Југославија, а нова држава названа Србија и Црна Гора. Од 2006. Црна Гора је независна држава.