Izvor: Objava, 29.Jun.2018, 09:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ХРОНОЛОГИЈА ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА

1804. година

4-10. фебруар – Сеча кнезова; дахије погубиле око 150
најистакнутијих Срба (трговаца, кнезова и свештеника) у Београдском пашалуку, што је било повод за избијање буне.

14. фебруар – Скупштина у Орашцу (на празник Сретење); донесена одлука да се подигне буна против дахија; Карађорђе изабран за вођу буне (од 1811. добија титулу вожда).

24. фебруар – У село Дрлупа, под Космајем, дошао Аганлија да преговара са Карађорђем, и ту долази до првог оружаног сукоба устаничке војске са дахијама; Аганлија претрпео пораз.

4. март – Митрополит
београдски Леонтије у име дахија у Хасан-пашиној Паланци водио преговоре са
Карађорђем.

18. март – Устаници ослободили Ваљево и Рудник.

4. април – Устаници ослободили Крагујевац.

28. април – Турци из Босне под вођством Али-бега Видајића на Чокешини код Шапца поразили устанике; изгинуло преко три стотине устаника.

Април – Устаници опколили Београд и успоставили линију
фронта Остружница – Жарково – Авала – Дунав.

3. мај – Устаници освајају Шабац, први град који су устаници заузели; истог дана Карађорђе у Раковици код Београда одржао ратни савет
коме су присуствовале све нахијске старешине, са кога су српске вође упутиле писмо руском посланику у Цариград.

5-15. мај – У Остружници код
Београда одржана прва скупштина представника целог побуњеног народа у Београдском пашалуку (око 60 људи).

10. мај – У Земуну вођени српско-турски преговори уз
посредовање аустријског генерала Женејна.

24. мај – Турци предали Пожаревац устаничкој војсци на челу са Карађорђем; плен од 10.000 оваца Карађорђе послао својој војсци која је опседала Београд.

Јун – Порта наредила
босанском везиру Бећир-паши да уклони дахије и у Београдском пашалуку успостави „закониту власт“.

18. јул – Турци предали Смедерево устаничкој војсци.

Крајем јула – Бећир-паша се са око 3.000 људи улогорио у Белим Водама код Београда.

3. август – Разговори српске делегације (кнезови Јаков Ненадовић, Сима Марковић, Јанко Катић и Никола Грбовић) и Бећир-паше.

5/6. август – На острву
Адакале на Дунаву војвода пожаревачке нахије Миленко
Стојковић с четом од 50 људи побио четворицу дахија: Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмед-агу Фочића.

13. септембар – Карађорђе и устаничке старешине шаљу
изасланство у Русију на челу са Протом Матејом
Ненадовићем.

4. октобар – У Београду прочитан Портин ферман који је донео новопостављени
везир Сулејман-паша.

13. октобар – Бећиp-паша се вратио у Босну.

1805. година

Март – Карађорђе упућује у Црну Гору личног изасланика с
поруком митрополиту Петру I о потреби заједничке борбе против Турака.

29. април-15. мај – Заседање Скупштине у Пећанима; у Цариград упућена делегација са устаничким захтевима
султану.

Крај маја – Заповедник Ниша, Хафиз-ага, унапређен у чин паше и постављен за
београдског везира.

14. јул – После опсаде ослобођен Карановац.

18-20. августа – Битка на Иванковцу; први сукоб устаничке војске (око 8.000 војника) под вођством Карађорђа и царске војске (15.000 војника) на челу са Хафиз-пашом; тежак пораз Турака.

27. август – У селу Борак код Београда одржана Скупштина
на којој је, по руском савету, али и услед тежње појединих
народних старешина да ограниче Карађорђеву власт, основан Синод као централни законодавни и управни орган власти; оснивачки акт саставио доктор права Божидар Грујовић који је у Србију стигао из Русије.

20.новембар – Ослобођено Смедерево и проглашено за
престоницу.

1-12. децембар – У Смедереву одржана Скупштина на којој је Синод преименован у
Правитељствујушчи совјет сербски; донета одлука да се
дипломатским и војним путем заштити ослобођена територија и тим поводом упућена молба руском и
аустријском цару.

1806. година

Јануар – Руски министар иностраних дела кнез
Чарториски предложио цару Александру I да се Срби придобију за Русију; током лета генерал Михељсон успоставио везу с Карађорђем, а крајем године Русија Србима упутила новчану помоћ.

26. јануар – Војска Петра Добрњца ослободила Крушевац.

Крајем јануара – Војска
Миленка Стојковића ослободила Пореч.

12. март – Аустријски
надвојвода Лудвиг дозвољава устаницима да у малим количинама набављају оружје и муницију, као артикле ситне трговине, али тако да то, ипак, не
добије вид непријатељског акта Аустрије према Турској.

21. март – Султан Селим III објавио устаницима рат и позвао војску у џихад (свети рат).

Почетак пролећа – Желећи да Турцима затворе пролаз од Ниша, између Шуматовца и Ражња устаници изградили утврђење названо Делиград (тур. град јунака) и 7,5 километара одбрамбеног редута (шанца).

6. април – Сулејман-паша Скопљак, потиснувши устаничке војске Радича Петровића и Милана
Обреновића, опљачкао и запалио манастир Студеницу.

20. јун – Наполеон упутио писмо султану у коме га подстиче да силом уништи „српске бунтовнике, што их Русија држи и соколи“.

Крај јуна – Турске војске из три правца (Босне, околине Лесковца и Видина) упућене на Србију.

13. јул – Карађорђе упутио Петра Ичка у Цариград да би са Портом склопио споразум о миру.

13-16. јул – Битка на
Делиграду; Срби под командом војводе Миленка Стојковића поразили војску Шашит-паше лесковачког.

13. август – Битка на Мишару; устаничка војска (8.000 пешака, 2.000 коњаника, 4 топа и 1 хаубица) под вођством Карађорђа извојевала победу над снагама босанских ага и бегова (20.000 пешака) под заповедништвом Сулејман-паше Скопљака.

15. август – Порта српском преговарачу Петру Ичку уручила свој мировни предлог са широком аутономијом за Србе.

3. септембар – Победа Карађорђа и устаничке војске код Делиграда.

20. септембар – Ичко у
Смедереву поднео извештај о преговорима на Порти.

Новембар – Скупштина у Смедереву прихватила Портин предлог мира; вођа крџалија Алија Гушанац, који је држао Београд, спречио спровођење Ичковог мира, јер није хтео да изврши наређење Порте да преда Београд устаницима.

12. децембар – Јуришом око 12.000 устаника под вођством Карађорђа, на Андријевдан, после двоипогодишње опсаде, ослобођена београдска варош (цивилни део града); Турци се повукли у утврђени Горњи град; у
јуришу погинуо војвода Васа Чарапић.

20. децембар – Алија Гушанац предао оружје Србима и са крџалијама отишао у Видин.

1807. година

8. јануар – Устаничка војска заузела београдску тврђаву на
Калемегдану и коначно ослободила Београд; нова српска власт отпремила две лађе турских удовица и сиротиње Дунавом за Турску; код Пореча их зауставио војвода Миленко Стојковић, издвојио најлепше девојке и младе жене за свој харем, а осталима дозволио да наставе даље.

23. јануар – Командант руске војске на Дунаву генерал Михељсон позвао Србе да одбаце мировни план Турске и с Русијом наставе борбу до коначног ослобођења; Карађорђе прихватио позив и ускоро упутио војску на Тимок и према Видину.

25. јануар – Порта објавила ферман којим је потврдила Ичков мир.

5. фебруар – Ослобођен Шабац, једно од последњих турских упоришта у Србији.

6. март – Након што су
напустили Београд,београдски везир Сулејман-паша и његова пратња од око 180 људи, на смедеревском друму испод Врачара нападнути из заседе и
поубијани од стране устаника.

14. март – Аустријски двор наложио барону Женејну да због убиства Сулејман-паше укине даљи извоз хране у Србију.

18. март – Ослобођени Јадар и Рађевина.

31. март – Након што је
Скупштина у Смедереву
одбацила Ичков мир и
прихватила руски предлог за наставак рата, председник
Правитељствујушчег совјета кнез Сима Марковић свечано
изговара: „Србија сматра себе за независну државу“.

Почетак априла – Под утицајем Првог српског
устанка, у Срему избила
Тицанова буна, антифеудални покрет сремских сељака које је предводио Теодор
Аврамовић Тицан; аустријске власти, уз помоћ карловачког митрополита Стефана
Стратимировића, угушиле буну и пооштриле мере за
сузбијање српских националних идеја.

Април – Порта издала ферман о разоружању хришћана у Босанском пашалуку.

29. мај – Са престола збачен султан Селим III.

17. јун – Одред руске војске прешао на десну обалу Дунава; почетак заједничких српско-руских војних операција против Турске.

22. јун – Српска и руска војска спојиле се код Старе Оршаве.

28. јун – На захтев устаничког вођства руски цар Александар I у Србију упутио генерала Константина Родофиникина за руског дипломатског
представника.

1. јул – Бој на Штубику и Малајници; удружена српска (Карађорђе) и руска (генерал Исајев) војска ослободила опкољеног Миленка Стојковића кога су Турци опседали између Штубика и Малајнице; ослобођен већи део Неготинске Крајине.

8. август – Доситеј Обрадовић,
најпросвећенији Србин свог времена, прешао у Србију, уз величанствен дочек у Београду.

20. август – Родофиникин завршио нацрт унутрашњег
уређења Србије, с којим се начелно сложио и Карађорђе; руски цар Александар I одбио да потпише.

25. август – Русија и Турска у Слобозији закључиле привремени мир.

26. октобар –
Правитељствујушчи совјет у Београду формирао Магистрат,
установу која има управну и судску власт.

Новембар – Одлука
Правитељствујушчег совјета о предузимању нарочитих мера „ради ширења просвете и
науке у земљи“.

29. децемба – Намесничко веће у Будиму донело одлуку
о забрани извоза олова (за муницију) у Србију.

1808. година

4. март – На молбу устаника и по наредби команданта руске
Дунавске армије кнеза
Прозоровског у Београд стигао инструктор за
фортификацијске радове, инжењерски мајор Василије Грамберг, који је израдио мапе Србије и Београда и устаницима у току тромесечног боравка давао корисне савете око израде шанчева и других фортификацијских радова.

13. јун – Крушичка буна у Банату; побуна сељака против аустријске власти у селу Крушчица; вође буне су учиниле превару представљајући кривотворену
прокламацију као тобожњу Карађорђеву.

13. септембар – У Београду отворена Велика школа Ивана
Југовића, изузетно образованог зналца неколико језика, са 20 ученика у трогодишњем трајању која је
припремала кадрове за рад у државној администрацији.

18. децембар – Скупштина у Београду донела уставни акт којим је регулисан однос између Карађорђа и Правитељствујушчег совјета; укинута кнежинска самоуправа; Карађорђе признат за наследног кнеза.

1809. година

Крај јануара - Румелијски везир Хуршид-паша Карађорђу предложио сепаратни мир што је Карађорђе, очекујући наставак руско-турског рата и верујући у победу Руса, одбио.

1. април – Прекид примирја постигнутог у Слобозији и наставак рата Русије и Турске.

14. април – Сачињен ратни план српске војске о повезивању с руским трупама код Видина и с Црногорцима ради одсецања Босне од
остатка Турске и њеног
освајања и присаједињења
устаничкој територији.

Крај априла-почетак маја – Успешна офанзива српске војске према Видину, Нишу, у
Босни и у Рашкој области.

30. април – Хајдук Вељко Петровић са 8.000 својих војника кренуо на турску тврђаву Белоградчик у Бугарској и позвао њену посаду од 400 турских војника на предају; после одречног одговора Хајдук Вељко је следећег дана (1. маја) на јуриш заузео тврђаву потпуно уништивши турску
посаду.

24. мај – Преваливши за седам дана пут од Ужица до Сјенице, дугачак 110 километара, Карађорђе са 10.000 војника и 10 топова на јуриш заузео Сјеницу.

27. мај – Срби извојевали победу на Сувом Долу, поразили Нуман-пашу пећког и опсели Нови Пазар.

31. мај – Битка на Каменици (Чегру); пораз и погибија ресавског војводе Стевана Синђелића и око 3.000 његових војника; турски губици близу 6.000 погинулих
бораца.

4. јун – Карађорђе обавештен о поразу на Каменици.

18. јун – Карађорђе заузео новопазарску варош, али уследило повлачење српских
јединица из Рашке области због одбране Делиграда.

Око 20. јуна – Велика турска офанзива из Босне.

23. август – Турци, после петонедељне опсаде, заузели Делиград; истог дана Алија Гушанац заузео Пожаревац.

25. август – Турци освојили Јагодину.

Ноћ 27/28. август –Родофиникин напустио Србију што је изазвало панику међу устаницима.

Август – Карађорђе се
безуспешно обраћао за помоћ Аустрији и Француској (Наполеону).

23. септембар – Под утицајем Првог српског устанка, избио устанак Срба у Босанској Крајини (Јанчићева буна).

Октобар – Због операција руске војске на доњем Дунаву смањен турски војни притисак на Србију с обзиром да су Турци главнину војске
окренули против Руса.

2. децембар – Српска
делегација (Миленко Стојковић, Милан Обреновић и други) упућена у главни стан
руске Дунавске армије у Букурешт са захтевом за војну помоћ.

29. децембар – Карађорђе и
Правитељствујушчи совјет упутили писмо барону Симбшену у коме моле да аустријски цар посредује у
проналажењу мирног решења између Србије и Турске, пристајући на вазални однос.

1810. година

Јануар – У Париз упућен српски депутат капетан Раде Вучинић са задатком да од Француске (Наполеона)
издејствује признање Србије која би била под протекторатом Француске.

4. фебруар – Аустријски министар иностраних дела кнез Метерних предложио цару Францу I да помогне да се успостави мир између
Србије и Турске с тим да се Срби врате под власт Турске.

2. март – Руси упућују
устаницима ратну прокламацију у којој им главнокомандујући гроф Каменски обећав „независност и блаженство“ уколико се сједине с његовим трупама у борби против Турака.

22. март – Руска војска
генерала Исајева запосела Велико острво на Дунаву.

13. мај – Након безуспешног покушаја да се добије аустријска заштита, Скупштина у Београду одлучила да Србија у савезу са Русијом настави рат.

Јун – Русија у Србију упутила 4.500 војника (генерал Цукато).

6. јул-19. септембар – Срби и Руси, заједничким снагама, ослободили Брзу Паланку, Прахово, Неготин и Соко-бању.

7. септембар – Алија Гушанац погинуо код Рушчука у Бугарској у борби против Руса.

21-22. септембар – Битка на Варварину; удружене српске
(Карађорђе) и руске (генерал Орурк) снаге поразиле Хуршид-пашу и потиснуле Турке ка Нишу и Прокупљу.

Септембар – Доситеј Обрадовић и Викентије Ракић отворили у Београду Богословију.

16-20. октобар – Битка код Лознице; Карађорђе, кнез Сима Марковић и Станоје Главаш са око 10.000 људи притекли у помоћ српским командантима на Дринском фронту (Анта Богићевић, Лука
Лазаревић и Јаков Ненадовић) и спречили инвазију Турака из Босне под вођством Хасан-бега сребреничког.

1811. година

Јануар – У Београду формиране две политичке ривалске струје међу устаничким вођама, народним
представницима и интелектуалцима; русофилску струју предводили су Миленко Стојковић и Јаков Ненадовић а на челу аустрофилске били су Иван Југовић и Младен Миловановић (по моћи и утицају друга личност Првог устанка).

19-25. јануар – У Београду заседала Скупштина старешина (у присуству око 200 особа од чега је 66 имало право гласа): реорганизован
Правитељствујушчи совјет; установљено попечитељство (влада) са шест попечитеља (министара) и Велики
вилајетски суд; руковођен личним интересима, Младен
Миловановић издејствовао да се Карађорђу, као вожду,
призна врховна власт.

10. фебруар – На молбу српских власти, у Београд стигао пук руске војске (око 1.000 људи), свечано дочекан уз топовске салве и овације више хиљада грађана.

Почетак марта – Два
најистакнутија представника опозиције и изврсни војни команданти, Миленко Стојковић и Петар Добрњац, због противљења Карађорђевој моћи протерани из Србије.

9. април – У Београду умро Доситеј Обрадовић.

1812. година

28. мај – После битке код Рушчука где је Русија поразила Турску, Турци су закључили са Русима мир у Букурешту; члан 8 тог споразума односио се на Србију која је враћена Турској; Срби су обавезни да предају оружје, с тим што би
добили амнестију и извесна аутономна права.

Јун – Карађорђе наредио општу мобилизацију
целокупног за војску
способног мушког
становништва од 15 до 70 година, за одбрану граница према Турској.

Почетак јула – Карађорђе одбио понуду Порте да га,
уколико му не одговара део Букурешког уговора који се односи на Србију, лично исплати и материјално
обезбеди куповином великог имања у Аустрији.

14. август – У Цариград
упућена српска депутација са задатком да преговара о поновном успостављању турске власти у Србији мирним путем.

16. август – У складу са
Букурешким уговором, руски пук повучен из Србије; Руси свечано испраћени из Београда; испраћају присуствовао и Карађорђе.

27. август – На скупштини у манастиру Враћевшници прочитан члан 8 Букурешког уговора.

28. август – Карађорђе и Правитељствујушчи совјет народу објавили Прокламацију поводом Осме тачке Букурешког мира.

1813. година

13. јануар – На последњој Скупштини под Карађорђем у
Крагујевцу именована нова депутација за преговоре с Турском и упућена у Ниш где је приспео турски преговарач.

Крај маја – У Софији пропали српско-турски преговори.

30. мај – У разговору с руским изаслаником Теодором Недобом Карађорђе изразио
сумњу у успех устанка.

Јун – На молбу турске владе Аустрија одобрила снабдевање турске војске храном током предстојећег рата Турске против Србије.

3. јул – Карађорђу уручено писмо великог везира Хуршид-паше којим се од Срба захтева безусловна предаја и повратак у положај раје.

4. јул – Карађорђе уз
сагласност Совјета објавио Прокламацију и позвао народ на „одсудну битку“.

Око 15. јула – Турци из праваца Видина, Ниша и Босне напали Србију.

17. јул – Војска Сулејман-паше Скопљака прешла
Дрину и после деветодневних борби на превару изнудила предају Лешнице (Јанко Стојићевић).

18. јул – Тешко оболели Карађорђе, након препирке са Младеном Миловановићем (који се и овом приликом руководио личним интересима) око организовања одбране земље, привремено врховну власт пренео на секретара Јанићија Ђурића.

9. август – Командујући
одбраном Неготина, од турског топовског ђулета погинуо Хајдук Вељко Петровић.

Око 15. августа – Турци
заузели Лозницу коју су бранили борци Петра Молера.

17. август – Браниоци напустили Неготин и повукли се у Пореч.

25-26. август – Турци заузели Кладово и починили најстрашније злочине; села у Неготинској Крајини опљачкана и у ропство одведено мноштво жена и
деце.

Крај августа – Од болести недовољно опорављени Карађорђе од Хуршид-паше
затражио шестонедељно примирје како би се омогућила безбедна
евакуација на аустријску територију српском неборачком становништву; Хуршид-паша одбија ову молбу.

31. август – Карађорђе известио руског и аустријског цара о неизбежности пада
Србије.

1-17. септембар – Сукоб турске војске (Сулејман-паша Скопљак) са устаничком (Милош Обреновић и Стојан Чупић) на Равњу, уз Савину притоку Засавицу код Шапца;
сломљен отпор устаничке војске; изгинули Зека Буљубаша (правим именом Јован Глигоријевић) са око
800 својих људи и још око 3.000 других устаника;последња битка Првог српског устанка.

21. септембар – Турци заузели Пореч.

3. октобар – У раним јутарњим часовима,Карађорђе с породицом,
митрополитом Леонтијем и руским изаслаником Недобом
напустио Србију, прешавши из Београда у Земун (Аустрија; Србију су затим напустили чланови Правитељствујушчег
совјета и већина устаничких
команданата, као и велики део становништва; свеукупно у Аустрију побегло 120.000 српских избеглица.

5. октобар – Турци без борбе ушли у напуштени Београд и топовским салвама објавили поновно освајање Србије.

17. октобар – У Београду продато у ропство 1.800 српских жена и деце.

21. октобар – Турци прогласили амнестију.