Izvor: Vesti-online.com, 30.Apr.2018, 03:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U susret Prvom maju (1): Kad robovi slave

Međunarodni praznik rada poslednjih godina u Evropi, ali i drugim zemljama sveta nije dan za slavlje, već za bunt. Slike policije u opremi za razbijanje demonstracija, masovne tuče, paljenje vozila i razbijanje izloga. Slike brutalnih okršaja sindikalaca i policije obiđu svet. A to svedoči da nešto sa svetom radništva ozbiljno nije u redu i to u najrazvijenijem delu planete. Ono što je zamišljeno kao proslavljanje ekonomskih i društvenih dostignuća radnika u borbi za svoja prava pretvara >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << se redovno u ulične obračune.

S druge strane, skoro pola veka socijalizma na prostorima bivše Jugoslavije učinilo je sindikate bezubim partnerima vlasti i krupnog kapitala, te državnih giganata, a odavno nisu štit najranjivijih slojeva društva, ako su to ikada i bili. Nije tajna da ni Srbi ni Nemci, na primer, nisu zadovoljni radnim pravima. Ali, na sasvim drugačiji način probleme tretiraju dve države, a posebno sindikati.

Kolika je moć jednog ozbiljnog sindikata svedoči nedavni primer upravo u Nemačkoj koja je uoči Prvog maja odahnula jer neće biti paralize države zbog štrajka radnika u javnoj službi. Naime, čelnici sindikata Verdi uspeli su da sa poslodavcima postignu kompromisni dogovor o povećanju plata za oko 2,3 miliona javnih službenika. Plate će biti povećane u tri faze u narednih godinu i po.

Da bi pokazali vladi da su ozbiljni, sindikalci Verdija su organizovali štrajkove upozorenja, što je sredinom aprila paralisalo najfrekventnije aerodrome u Nemačkoj, pa je samo Lufthanza morala da otkaže više od 800 letova, u a mnogim gradovima nisu, recimo, radili vrtići ni javni prevoz.

Krunoslav Stojaković, šef beogradske kancelarije fondacije "Roza Luksemburg", rekao je za Dojče vele da "ima mnogo gorućih razloga u razvoju Srbije bar u protekle dve decenije. Pored toga, radnici i oni koji misle da socijalna i ekonomska situacija u Srbiji treba da se promeni treba uvek Prvog maja da izađu na ulicu i dignu glas za pravednije društvo".

Ali, to izostaje. Iz mnogo razloga. Potrošene energije u bunt i masovne demonstracije, poput onih devedesetih godina i razočaranja potrošenim i ofucanim i političkim i sindikalnim obećanjima naročito.

Da stvar bude još više poražavajuća, Srbija je dopustila (kao i druge zemlje regiona) da se ovde ozbiljni poslodavci iz inostranih kompanija ponašaju neozbiljno i opasno. Svedoci smo desetina primera mobinga, gušenja prava na sindikalno organizovanje i slično i to od vrlo uglednih kompanija iz Nemačke ili Južne Koreje, a što im na pamet ne bi palo da pokušaju u matičnim zemljama. O tome Stojaković kaže:

- Ovde nema sindikata koji bi to mogli da spreče, niti su voljni, niti dovoljno moćni. Država nema interesa da povuče granice, naprotiv, ona omogućava sve uslove da firme dođu i rade po svome. Kad se završi period subvencije ili istekne ugovor o korišćenju određene parcele zemlje, ili kad treba da se plati porez, onda kreću novi pregovori, pa ako država Srbija ne pristane na ucene da se i dalje zemljište besplatno ustupa ili hoće da smanji poreske povlastice ili subvencije, onda te iste firme odu u druge države. Postoji loš trend u našem regionu, da imate takmičenje ionako siromašnih zemalja u što većim subvencijama. Imate Makedoniju koja je javno obznanila da će svaka firma koja bi ulagala u Hrvatsku, BiH ili Srbiju, u Makedoniji dobiti dvadeset odsto bolje uslove. To je trka prema dnu.
Pogledaj vesti o: Prvi maj

Nastavak na Vesti-online.com...