Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Apr.2015, 10:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav sredom: Pirosi, ma nek se nosi!

Kada su radnici pirotskog Prvog maja, u septembru 2012. dobili novog vlasnika - slovenačku Muru, bili su uvereni da je njihovoj agoniji došao kraj. Iako je slovenački kupac platio fabriku dva miliona evra, a od države zauzvrat dobio čak tri puta više- 6, 6 miliona evra na ime subvencija za nova, a zapravo postojeća radna mesta 1.300 zaposlenih, firma je, posle samo godinu i po dana, praktično otišla u stečaj zajedno sa slovenačkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Murom.

Tako se na primeru nekadašnjeg pirotskog tekstilnog giganta, prepoznatljivog po reklami Mini Maksa- "Pirosi, ma nek se nosi", pokazala sva pogubnost politike subvencija za nova, stara radna mesta.

Država je samo u ovom slučaju ostala "ošišana" za preko četiri miliona evra, fabrika je propala, između ostalog i zato što je izostala ugovorena investicija kupca od pet miliona evra, a preko hiljadu radnika, danas, po treći put, nakon dve neuspele prodaje, gleda u nebo i nada se čudu.

I nije pirotski Prvi maj jedina firma koja je loše prošla sa subvencijama za nova radna mesta. Podaci iz 2013. godine pokazuju da je, od deset kompanija, koje su dobile najviše pomoći, čak četiri završilo godinu u minusu.

Za Dinkićevu višegodišnju promašenu politiku subvencija za nova radna mesta, Srbija je potrošila preko 300 miliona evra, a zaposlila ili najvećim delom sačuvala postojeća radna mesta za oko 18.000 ljudi.

Ovako ogroman novac mogao je mnogo bolje da se potroši, a statistika potvrđuje da su nam u periodu kupovine radnih mesta, opadale i investicije i zaposlenost. Drugim rečima, ceo poduhvat je bio neuspešan.

Uprkos tome, baš ovih dana, Vlada Srbije je, posle kraćeg prekida, donela novu Uredbu o podsticanju investitora, ovog puta sa maksimalno sedam hiljada evra po radnom mestu ili plaćanjem čak polovine investicije od 50 miliona evra pa naviše. Očito je Vlada izabrala da ne uči na svojim greškama već da ih ponavlja.

Subvencije ne samo što navikavaju strane investitore da dolaze samo i isključivo pod specijalnim uslovima nego i odlažu suštinske promene, oličene u kraćim procedurama i bržem izdavanju dozvola, što je naša najveća boljka.

Kupovina investitora favorizuje strance, ne zato što su domaći privrednici uredbom zaobiđeni već zato što grcaju u dugovima toliko da ne mogu da otplate ni svoje obaveze, a kamoli da učestvuju u suinvesticiji sa državom. Takva nelojalna konkurencija, pod državnim skutima, preti da uruši ovo malo domaće privrede što još radi, i to ne trajnim ulaganjima stranih investitora, već tako reći rent-a investicijama, koje neretko traju samo dok traje i državna pomoć. A onda spakuju kofere i doviđenja.

Zato nije nemoguće da radnicima Prvog maja Vlada Srbije opet kupi novog vlasnika na par godina, koji bi mogao otići iz Srbije punijih džepova nego što je u nju došao. A fabrika i radnici? Pirosi, ma nek se nosi.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...