Izvor: Večernje novosti, 01.Maj.2013, 11:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnička klasa bez stava, snage i glasa
Crvene trake sa natpisom „Proleteri svih zemalja, ujedinite se“ prvi put su osvanule ispred beogradske kafane „Radnička kasina“, daleke 1893. godine. Dvadesetak gostiju je u prepodnevnim časovima, poluilegalno, promovisalo Praznik rada. Još tada zarađeni atribut „komunističkog“ praznika održao se do danas, a u međuvremenu se 1. maj raširio planetom gde ga raznim paradama, proslavama, protestima obeležava 150 zemalja, uključujući i majku kapitalizma - SAD. Ali ne i Srbija.Sindikati >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u našoj zemlji su i ove godine zaboravili šta im je posao jer će, umesto glasnog podsećanja na sve sumorniju sudbinu srpskog radnika, svoje viđenje dati kroz protokolarna saopštenja i simbolične šetnje. Ni ove godine, sindikalni lideri neće povesti narod na ulice da, u što masovnijem broju, pokažu šta je danas radnička klasa, kolika je i kako joj je. A sudeći po značaju, koji su „predstavnici radnika“ dali (i) ovom Prazniku rada, čini se da poručuju da razloga za galamu nema.Umoran narodA da li je baš tako, valjalo bi upitati pola miliona onih koji žive na minimalcu ili 650.000 radnika koji nemaju redovnu platu, ili armiju od nekoliko stotina hiljada otpuštenih... Ipak, uprkos tome što sve sindikalne centrale poručuju da radnicima „nikad nije bilo gore“, ova ocena izgleda nije dovoljna za srpsku verziju „grčkog scenarija“. Da li su zaštitnici radničke klase u deficitu ili se narod stidi sopstvene bede i zna li se uopšte čiji je ovo praznik?- Narod je umoran od „velikih tema“. Potrošila se energija da se izlazi na ulice, protestuje i javno pokazuje nezadovoljstvo ma koliko ono bilo - smatra Dušan Mojić, profesor sociologije sa Filozofskog fakulteta. - A najveći razlog za takvu inertnost je što radnici danas ne veruju da će takvim načinom išta postići. Sumnjaju da mogu da promene stvari, da ih uopšte neko čuje, da će imati uticaj... Jednostavno, ne misle da su u stanju da se izbore za promene i za bolje sutra.Profesor Mojić kaže da za takvu pasivnost odgovornost svakako snose i sindikati, jer narod više ni njima ne veruje:- To se naročito vidi kod mladih ljudi. Oni su pokretač društva, imaju energije i volje, ali je njihovo učešće u sindikatima sve manje. Mladi imaju izrazito nepoverenje prema svim sindikalnim organizacijama i zato ih sve manje uzima člansku kartu.Većina radnika kojima ne polazi za rukom da se izbore za bolji status, veću ili makar sigurnu platu, traži „druga rešenja“:- Gledaju da rade nešto „sa strane“, da se okrenu gazdinstvima na selu, ukoliko imaju mogućnosti, traže dodatne izvore zarade gde god mogu - dodaje profesor Mojić.KRATKA ŠETNjA Savez samostalnih sindikata Srbije će Međunarodni praznik rada obeležiti u Beogradu, organizovanjem simboličnog okupljanja svojih članova na Trgu Nikole Pašića. Skupu će prisustvovati oko 1.000 sindikalnih aktivista.Stide se bedeIma, međutim, i onih koji tvrde da se uzroci za ovakvu ravnodušnost mogu pronaći u tradiciji i kulturi. Milan Knežević, predsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže da, uprkos tome što je ovdašnji radnik nesumnjivo potlačen i što mu crvenu liniju dostojanstva poslodavci sve više spuštaju, ulice će ostati prazne:- Srbi se stide sopstvene bede. Na ulice će izaći kada je reč o nekom „nacionalnom interesu“, kada žele da pokažu političko opredeljenje ili da demonstriraju protiv vlasti ili partija, ali ne i zato štu su siromašni, gladni, ili ne primaju plate... U našoj zemlji se bunt iz socijalnih razloga nije dogodio 200 godina. Nikada nisu organizovani veliki štrajkovi zbog toga što raste broj nezaposlenih, što su plate sve manje, što se ne plaćuju doprinosi...Zašto bi onda i ovaj 1. maj bio drugačiji?Odgovor, paradoksalno, nameću sami sindikati jer u svim „centralama“ smatraju da je baš danas radnicima najteže, da im je položaj degradiran, a opseg prava sužen do granice izdržljivosti. Tako iz Saveza samostalnih sindikata Srbije poručuju da se prava radnika svakodnevno umanjuju, da se danas vodi nova borba za „tri osmice“, dok poslodavci teraju radnike da rade prekovremeno i bez nadoknade, uz sve prisutniji mobing.- Uprkos obećanju vlasti da će 2013. biti godina stabilizacije i pokretanja srpske privrede, da će se zaustaviti rast nezaposlenosti i otvarati nova radna mesta, u januaru i februaru je 30.000 ljudi ostalo bez posla - uviđa Ljubisav Orbović, predsednik SSSS.VALjDA IH SRAMOTA Socijalno-ekonomski savet do sada ništa nije uradio - ocenjuje Ranka Savić iz ASNS. - Ne zaključuju se granski kolektivni ugovori, nije došlo do povećanja minimalne cene rada, nema uticaja na kreiranje zakona iz delokruga SES-a. Članovi SES-a se više i ne slikaju po završetku sednice. Valjda ih je sramota.Mučna tišina On, ipak, smatra da još nije došlo pravo vreme za izlazak na ulicu:- Veću energiju radnika ne bi trebalo trošiti u ovom momentu, jer su pred zaposlenima i sindikatima veliki problemi, poput najavljenih izmena Zakona o radu. Tada će radnici i njihovi predstavnici, verovatno, morati da se na ulicama, u masovnim protestima, bore za svoj „radnički ustav“, s obzirom na to da vlada nije ispunila najavljeno. Sindikati su svesni evropskih integracija i toga da Srbija mora da ide ka Evropi, ali to nije jedino što je u ovom trenutku bitno za zemlju, i ne sme cela vlada da se bavi time, već i ekonomijom i određenim programima za pokretanje privrede. Investicije koje se očekuju ako dobijemo datum za početak pregovora o ulasku u EU sigurno neće razrešiti pitanje nezaposlenosti u zemlji - rekao je Orbović.Ni u Konfederaciji slobodnih sindikata nemaju u planu da organizuju prvomajsku paradu. Njihovi su razlozi - politički:- Zbog aktuelnih dešavanja u vezi sa potpisivanjem sporazuma oko pitanja vezanih za Kosovo i Metohiju, nije uputno organizovati masovnije manifestacije zbog moguće zloupotrebe u političke svrhe i eventualnih posledica koje bi mogle proisteći iz toga - smatra Dragan Marjanović, generalni sekretar KSS.A ni u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata ne misle da je organizacija parade njihov posao. Ranka Savić, predsednica ASNS, objašnjava da to nije zadatak „njenog“ sindikata, već onih koji sede u Socijalno-ekonomskom savetu jer su oni „nadležni“:- Kada u jednoj državi nešto ne valja, građani prozivaju vlast, ne opoziciju. U tom smislu, sindikati koji su u SES-u snose najveću odgovornost. Ne mogu se imati samo privilegije kao što su plaćene funkcije, članstvo u nadzornim odborima, pristup fondovima. Mora postojati i odgovornost. Zato oni snose odgovornost što u Srbiji nema sindikalnog pokreta, što ćemo biti jedina evropska država u kojoj za 1. maj neće biti protesta.KRIVA DRŽAVA Krivca za niske plate i svedena radnička prava, poslodavačke organizacije su pronašle u - državi. Preskup i neefikasan javni sektor i siromašna privreda, dodatno iscrpljena mnogobrojnim opterećenjima i visokim stopama poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, označeni su kao najveće greške Vlade u vođenju ekonomije. Takvi su potezi doveli do smanjene kupovne moći, a naposletku i na smanjivanje plata ili broja zaposlenih.Trpe i radeTako su „viši ciljevi“ i sindikalna prepucavanja presudila u odnosu na Praznik rada i time je propuštena još jedna prilika da se demonstrira nezadovoljstvo srednje klase. Umesto u megafon, sindikalni lideri će o problemima radnika i dalje govoriti diskretno. A Ranka Savić, predsednica ASNS, za skupštinskom govornicom. Ona kaže da je njen ulazak u parlament radnicima doneo više koristi nego što je Socijalno-ekonomski savet učinio od svog nastanka do danas:- Konačno se u parlamentu čula izvorna radnička problematika, što do sada nije bio slučaj. Izuzetno sam ponosna što ASNS i ja imamo veliki doprinos u donošenju odluke da se overe zdravstvene knjižice za 65.000 radnika iz preduzeća u restrukturiranju. Moja borba u parlamentu, kao i borba članova ASNS u Smederevu, dovela je i do ponovnog pokretanja rada Železare Smederevo. A kao potpredsednik Odbora za rad imam i uticaj na zakone i trudim se da budu što povoljniji za radnike Srbije. Prvi put srpski parlament ima autentičnog predstavnika zaposlenih i ja sam ponosna na tu činjenicu.A da je potrebno mnogo više od toga najbolje pokazuje i ocena kojom Savićeva opisuje život radnika jer je, kako sama kaže, srpski radnik jedini u Evropi koji radi, ali ne prima zaradu, ili je prima neredovno, a iznosi su ravni socijalnoj pomoći:- U novijoj srpskoj istoriji položaj radnika nikada nije bio gori. Velika konkurencija radnog mesta dovela je do toga da on ćuti i trpi, potpuno svestan da će, ako izgubi radno mesto, teško naći novo. Naš radnik je danas jeftina potrošna roba, lako zamenljiva.Zato će i ovoga 1. maja najtraženija vest biti vremenska prognoza jer osim tradicionalnih uranaka i masovne roštiljijade, od Subotice do Vranja, niko neće obeležiti ovaj praznik kako dolikuje.KOČE REFORME Poslodavci najviše zameraju sindikatima što koče reforme. - Njihova nespremnost da se radno zakonodavstvo reformiše i uvede veća fleksibilnost u zapošljavanje su neki od uzroka visoke nezaposlenosti i rada na crno - kaže Rajić iz UPS. - U situaciji kada se svaka druga novoosnovana firma ugasi u prve tri godine rada, sindikati, na primer, insistiraju na ugovorima na neodređeno vreme. Oni ne prihvataju da su to odlike prošlih sistema i da više ne mogu da opstanu.PRE ĆE GAZDE NA ULICESve je više onih koji tvrde da se polako „okreće ćurak“, pa će se pre desiti da na ulice izađu poslodavci nego njihovi zaposleni.U Uniji poslodavaca Srbije kažu da nema sumnje da radnicima nije lako, ali da strah od otkaza nije radnička „ekskluziva“:- Činjenica je da i vlasnici i menadžeri privatnih preduzeća osećaju daleko veći pritisak i rade uz više stresa - objašnjava Dragoljub Rajić, direktor UPS. - Ipak, trebalo bi da budemo svesni da pored straha zaposlenih od otkaza svaki drugi preduzetnik u Srbiji trenutno takođe ima strah od zatvaranja svoje firme od koje izdržava sebe i svoju porodicu. Prema tome, gazde nemaju ništa manji pritisak od zaposlenih da održe svoje poslovanje. Čak je njihova odgovornost pred državom i zakonom veća, jer ukoliko počnu da kasne sa uplatom poreza, doprinosa ili zbog loših rezultata poslovanja ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze, njima prete visoke novčane i prekršajne kazne. Zaposleni u ovako teškim ekonomskim vremenima može da izgubi posao, ali njegov poslodavac može da izgubi i novac i ugled i firmu koju je godinama gradio i još da snosi zakonsku odgovornost.On, međutim, ne spori da je danas radnicima znatno teže nego u ranijim decenijama i smatra da se Srbija još ne snalazi u tržišnoj ekonomiji iako smo u njoj već dvadesetak godina.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
