Izvor: Politika, 03.Maj.2011, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvomajske mimikrije
Uzalud sam se nadao da će se za ovaj Prvi maj okupiti pred spomenikom Dimitriju Tucoviću lideri svih sindikata i svih socijaldemokratskih i socijalističkih partija Srbije
Neke vrste živih bića izbegavaju predatore lažno se predstavljajući, biolozi kažu da je to mimikrija; neke grupe ljudi izbegavaju prepoznavanje od strane onih koji prema njima imaju loše namere tako što se uklapaju u sredinu, socijalni psiholozi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kažu da je to socijalna mimikrija; dodao bih ovome još jedan tip socijalne mimikrije, političkumimikriju(ako to ponašanje neki drugi već nisu nazvali mimikrijskim). To bi bilo ono kada se neki prave da su neki drugi kako bi postigli politički ili finansijski uspeh. Na primer, to je ono kada se neke političke stranke prave da su socijaldemokratske kako bi prevarileneke ljude i tako došledo uspeha; ili kada se neko uoči Prvog maja ili nekom sličnom zgodom pravi da je naklonjen radnicima, e da bi im se umilio i osvojio njihovu izbornu pažnju.
Nekako čudi što je ovaj Prvi maj pretekao. A čujem da se i Dimitrije Tucović još drži na Slaviji. Kao da se ono postkomunističko „Društvo za očuvanje lika i dela dinastija Obrenovića i Karađorđevića“ nešto zabrojalo, zbunilo, omanulo, previdelo ili im resursi presušuju. No, ima vremena, tu su i Miloševe i Milanove ljubavnice, vanbračna deca... Bilo kako bilo, Prvi maj je zalutao među verske državne praznike, nekako se tu zagubio. Možda se održao pomoću mimikrije. Sve više liči na one verskodržavne praznike. Piće i jeće. Kad je život u pitanju retko kome je upitan način preživljavanja.
Možda čudi što socijaldemokrate i socijalisti koje su sada na vlasti, ne čine nešto više za prvomajske praznike. Ne čine oni ni za same radnike, a kamoli za radnički praznik. Osim ako ne uvažimo ono što su država, jedno kapitalističko i dva sindikalna udruženja potpisali pre neki dan pa garantovali minimalnu cenu rada i brigu o poskupljenjima. Kad nema drugog može i to da prođe. Mada čovek ne može da se odupre pomisli na mimikriju.
Zašto naši mnogobrojni sindikati ne uspevaju da organizuju značajnija i veća prvomajska okupljanja? Ove godine tri sindikata - Novi sindikat zdravstva, Sindikat industrijskih radnika „Sloga“ i Policijski sindikat Srbije - na prvomajskom protestu („Umesto roštilja, dođite na protest“) okupili su nešto više radnika nego što se kod mene u dvorištu okupi za isti praznik. Inače, dopala mi se liderska izjava onog sindikalnog aktiviste prvomajca. Kaže, okupljaće se za Prvi maj pa makar ih bilo samo dvojica. Ili tako nekako. A oni drugi lideri, valjda, čekaju da se okupi milion ljudi i da im to milionče uputi moleban da im se pridruže u protestu!
U stvari, oni reprezentativniji sindikati su se opekli, nekoliko puta, pa se sada dali u mimikriju socijalnim dijalogom uoči Prvog maja.
Uzalud sam se nadao da će se za ovaj Prvi maj okupiti pred spomenikom Dimitriju Tucoviću na beogradskoj Slaviji lideri svih sindikata Srbije i lideri svih socijaldemokratskih i svih socijalističkih partija Srbije, a pre svih onih vladajućih stranaka, pokloniti se i položiti venac. Pa posle kad se raziđu neka nastave sa svojim svađama. Da se to zaista desilo valjalo bi zabraniti na datom trgu okupljanje bilo koga drugog, a posebno radnika; da sve to prenosi samo jedna televizija (ona koju svi plaćamo,imali-nemali televizor) i to sa odloženim prenosom, kako bi nadležni moglida uklone ev. nepodopštine. A ako nešto krene krivim putem, pa dođe do velike socijalne boli, postoji jedna novina zadužena za plaćanje dotične boli. Bila bi to spektakularna mimikrija brige za radenike i nedužne gledaoce.
Ne znam da li bi kapitalisti, da imaju svoj praznik, okupili više ljudi nego sindikati. Oni barem imaju način da okupe ljude, npr. svakom stotom protestantu će se uplatiti radni staž, a svaki hiljaditi će dobiti radno mesto... Kakav bi to spektakl bio (zlo na onoga ko pomisli na nedavne besplatne sadnice trešnje onima koji žive na asfaltu), kakva mimikrija!Možda bi to uverilo naš narod kako naši kapitalisti brinu o našem narodu, do poslednjeg narodnog dinara. Ili, možda, zdrava kapitalistička i neoliberalna logika odbacuje svaku mimikriju jer su oni za čiste račune i za čistu nevidljivu ruku (koja im, valjda, zamenjuje čist obraz!).
Radenice i radenici, već godinama svakog Prvog maja, takođe se bave mimikrijom. Odaju se, barem onaj boljestojeći radenički sloj, iću i piću, pa nam se sve čini, uz pomoć ljudi od medija i poznatih analitičara i još poznatijih neoliberala, kako radenicima i nije loše. Roštiljaju po kiši! A cumanija nemapanema, daleko mu bilo!
Srećko Mihailović, sociolog, predsednik Udruženja građana „Sindikalni forum“
objavljeno: 03.05.2011
