Izvor: Politika, 22.Apr.2013, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi maj i Vaskrs u Ilinoj vodi
Udruženje građana „Eko-park Ilina voda” odlučilo da oba praznika proslavi u parku koji su žitelji naselja sami napravili. – Za zakup prostora dva džaka kukuruza
Kragujevac – Udruženje građana „Eko-park Ilina voda“ odlučilo je da ove godine proslavi oba velika praznika koji nam predstoje, i Dan rada i Vaskrs. Proslava će biti organizovana u parku u Ilinoj vodi, koji su žitelji ovog naselja sami napravili, odnosno obnovili pre petnaestak godina kada su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rešili da legatu braće Andrejević povrate nekadašnji izgled. Posetioce očekuje bogat kulturni i zabavni program, a obeležavanje praznika, u oba slučaja, započeće urancima, odnosno okupljanjem naroda u ranim jutarnjim satima.
Proslava Prvog maja u Ilinoj vodi označiće obnovu tradicije, budući da je u ovom naselju Dan rada prvi put obeležen početkom 20. veka, tačnije 1904. godine, kada su se su pristalice socijalističkog pokreta iz Kragujevca tu prvi put okupile pod vođstvom doktora Mihaila Ilića i osnivača Socijaldemokratske partije Triše Keclerovića. Što se tiče Vaskrsa, udruženje građana „Eko-park Ilina voda“ ove godine slavi i svoj prvi jubilej, deset godina otkako je u naselju počela organizovana proslava najvećeg hrišćanskog praznika.
– Obnovu parka započeli smo 1998, a Vaskrs smo prvi put proslavili 2003. Te godine je postavljeno veliko uskršnje jaje, skulptura našeg komšije, umetnika i protomajstora eko-parka Milovana Pavlovića Mipe. Osim uranka, uz kačamak i kuvanu rakiju, svi zainteresovani građani će na Veliki petak moći da učestvuju u farbanju jaja, a vlasnik najlepšeg biće proglašen na Vaskrs – kaže predsednik udruženja Slađan Rakić, podsećajući da će početak proslave Vaskrsa, kao i prethodnih godina, biti obeležen pucnjem iz trešnjevog topa.
U subotu, četvrtog maja, na sportskom terenu biće održan turnir u malom fudbalu, tri na tri. Očekuje se učešće dvadesetak ekipa, a prijava za turnir košta 2.000 dinara po ekipi. Polovina prikupljenih sredstava otići će u nagradni fond namenjen pobednicima turnira, a drugi deo biće iskorišćen za uređenje autobuskih stajališta u naselju Ilina voda.
U parku u Ilinoj vodi postoji i mali zoološki vrt, specifičan po tome što se životinje (ovce, koze, patke, poniji i sada već čuveni magarac Mika) tokom najvećeg dela godine kreću slobodno, van ograđenog prostora i kaveza. Iz godine u godinu životinja je sve više, pa je udruženje iz Iline vode sada odlučilo da do hrane za svoje ljubimce dođe na interesantan način.
– Svako ko bude želeo nešto da prodaje tokom praznika, moći će u parku da zakupi prostor, s tim da će, umesto novcem, to morati da plati sa dva džaka kukuruza – poručuje Rakić, navodeći da udruženje ima dosta problema oko nabavke hrane za životinje.
Inače, višednevna proslava u naselju Ilina voda započeće još 27. aprila, kada će se u parku okupiti udruženja kragujevačkih izviđača, koji će tu logorovati dva dana. Između 30. aprila i prvog maja, na bini „Nikola Pašić“ biće izveden koncert tehno-muzike, koji će trajati tokom čitave noći, sve do uranka. Dan rada je u ovom naselju nekada bio proslavljan uz veliku logorsku vatru oko koje su se okupljali radnici brojnih kragujevačkih preduzeća, a ove godine organizator se nada dolasku zaposlenih u „Fijatovoj“ fabrici automobila.
----------------------------------------------
Istorija u Ilinoj vodi
Otvorena bina u parku dobila je ime po Nikoli Pašiću zato što je u Ilinoj vodi 1882. godine održana osnivačka skupština Narodne radikalne stranke, čiji je ovaj veliki političar i državnik bio lider. To je samo jedan od istorijskih događaja vezan za ovo naselje na periferiji grada. Nedaleko od parka nalazi se najstarija česma u Kragujevcu, koju su u više navrata obnavljali i knez Miloš Obrenović i kralj Milan. Ona je danas zapuštena, pa žitelji Iline vode planiraju da je obnove, baš kao što su obnovili i stari park koji su Kragujevčanima 1895. godine poklonili braća Svetozar i Andreja Andrejević, bogati trgovac i ugledni arhitekta. Omiljeno izletište Kragujevčana i srpskih vladara iz 19. veka sve do pre petnaestak godina bilo je zaraslo u korov i pretvoreno u divlju deponiju.
Brane Kartalović
objavljeno: 23.04.2013.
