Izvor: Politika, 01.Feb.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prihvatila sam životnu filozofiju Desanke Maksimović
Priča o prvim ljubavima u školi, izboru dva fakulteta, uticaju glumca Pavla Minčića, druženju s Kaporom, borbi za ličnu lepotu, trajanju u pozorištu...
Rada Đuričin, pozorišna, radio, televizijska i filmska glumica, dobitnica je nagrade za životno delo „Zlatni ćuran”, koje će joj biti uručeno 20. marta u Jagodini, prvog dana 43. festivala „Dani komedije”.
Rođena je 31. maja 1934. u Vršcu. Završila je dva fakulteta: dramskih umetnosti 1958. i jugoslovensku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << književnost i srpski jezik 1961. godine. Raskošni talenat pokazala je već na početku karijere u Narodnom pozorištu u Beogradu 1958, glavnom ulogom u predstavi „Dnevnik Ane Frank”.
Od 1959. je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kome već 43 godine igra u čuvenoj predstavi „Buba u uhu”! Glumii u „Velikoj drami” u Narodnom pozorištu, „Halo, Beograd” u „Madlenijanumu”, „Jasminu na stranputici” i „Čovek čoveku” u „Slaviji” i u „Tri sestre” u Bitefu.
Bila je u braku sa nedavno preminulim Dragoslavom Popovićem, profesorom nuklearne fizike.Ima sina Radana (49), filmskog snimatelja.
U kakvom okruženju ste rođeni?
Rođena sam i odrastala u lepoj varoši,u gradu Jovana Sterije Popovića, Paje Jovanovića, Vaska Pope...U svešteničkoj porodici, uz oca Pop-Marinka, tako su ga svi zvali, a tako se sad zove i jedna ulica u Vršcu, uz majku Milevu i sestru Nadu.
Čime je obeleženo vaše detinjstvo...
Često sam sestri bila „sluga” da ne oda moje nestašluke. Oblačila sam mamine haljine i tako odlazila u zabavište. U prvom razredu osnovne škole dobila sam ukor zbog hodanja po skamijama. Ispred kuće, na ulici, uvek je bilo dece. Majka nas je često častila palačinkama, krofnama ili parčićima hleba namazanim mašću i alevom paprikom. Glavna poslastica nam je bilo koljivo koje bi nam otac doneo sa nekog parastosa, ukoliko, usput, ne bi to dao nekoj drugoj deci.
...čime prve ljubavi...
U literarnoj sekciji bio je i Janez. Razmenjivali smo knjige. Bio je tu i Miroslav, zanosnog glasa.Ali, ubrzo je moje simpatije stekao i njegov drug Milan, kao i,pomalo, čudni Ciba koji mi je zakazivao sastanke na katoličkom groblju, kod spomenika Hermanu Bekeru. Moja osećanja, u to vreme, nisu bila postojana. Bilo je uzbudljivo, radosno, ali, ponekad, i sasuzama.
...a čime udvaranja?
Za to sam posebno koristila školske igranke, kad na red dođe ono: „dame biraju”.
Kako ste izabrali zanimanje...
Studirala sam jugoslovensku književnost i srpski jezik. Želela sam da budem novinar. Prvi intervju napravila sam za „Studentski list” s glumcem Pavlom Minčićem koji mi je, šaleći se, rekao: „Pusti novinarstvo, ti si za glumicu”. Ubrzo posle toga pripremila sam se za prijemni na Pozorišnoj akademiji uz njegovu pomoć. I, primili su me u klasu profesora Josipa Kulundžića, sa Ružicom Sokić, Radmilom Andrić, Ljiljanom Marković, Batom Živojinovićem, Nikolom Simićem, Torijem Jankovićem i Acom Aleksovom. Nastavila sam i studije književnosti.Za svaki slučaj!
...a muška prijateljstva?
U vreme moje mladosti to nije išlo lako. Nametnuti stereotipi o polnim ulogama bili su veoma jaki. Ipak, imala sam imuška prijateljstava.Na primer, posebno, s Momom Kaporom.
Kako ste upoznali Kapora...
On je bio na Likovnoj akademiji, a ja na Pozorišnoj, a obe su bile u Knez Mihailovoj, na neizbežnom mestu susretanja. Ali,onje to drugačije objasnio: „Naš prvi susret je bio na Likovnoj akademiji, kad sam ja, čekajući te, popio malo više ruma, pa kad si se, najzad, pojavila, mene su, upravo, iznosili i video sam te iz – žablje perspektive”... U poslednjim trenucima Mominog života bila sam pored njegove postelje.
...a kako supruga Dragoslava?
Drugarica me odvela na „žurku” kod mladog inženjera koji je odlazio na jednogodišnji obilazak nuklearnih elektrana po svetu. Godinu dana kasnije srela sam ga na ulici. Bilo je to uoči 1959. koju smo zajedno dočekali. I u martu smo se venčali! Naša ljubav trajala je 54 godine, sve do marta prošle godine.
Šta vas,posebno, čini zadovoljnom?
Svaka situacija u kojoj sam u stanju da prihvatim neminovnosti,sve ono na šta, uz najveće napore, pa i uz žrtvovanje, ne mogu da utičem. Zadovoljna sam i kad su mi misli, uprkos svemu, pozitivne. Posebno zadovoljstvo imam i kad osećam veliku potreba da radim, da se predam svojoj umetnosti!
Šta je bio smisao vašeg života...
Potreba da trasiram svoj životni put, kao i da budem sa onima koje volim i da radim ono što volim.
...a šta je to sad?
Nedostaje mi moj glavni životni oslonac, moj suprug Dragoslav. Ali, imam sina Radana i njegovu porodicu.Imam sestru Nadu, prijatelje i, što je vrlo važno, imamjoš isvoj posao. Nastavljam da živim i da dejstvujem.
Čime se ponosite?
Svojim suprugom, najvažnijim čovekom u mom životu. Bio je izuzetna ličnost, velikog znanja i dela, i velike skromnosti.
A za čim žalite?
Žalim što nekim prijateljima, koje sam mnogo volela,a koji su zauvek otišli, nisam poklonila više vremena.
Čime popravljate ukus života?
Trudim se da izbegnem ono što ga kvari. Odustajem od svakog uznemiravanja i sa TV ekrana, pa često odlazimdo ušća Save u Dunav i posmatram kako obe reke mirno uživaju u zajedničkom toku, pa se i u mene useli mir.
Kako se borite za ličnu lepotu?
S godinama sve što, eventualno, ulepšava, trebalo bi primenjivati manje, diskretnije. Osim toga lekovito je i podsećanje na poznatu misao: „Nije važno kako izgledaš, već kako se – osećaš”.
Čemu se radujete?
Susretu s unucima!S Natalijom(10) i Dimitrijem(8). Nedavno smo u Los Anđelesu, gde žive, zajedno proveli Novu godinu, Božić i slavu. Predivno!
Koja je vaša životna filozofija?
Desanka Maksimović ja kazala: „Život ima svoj početak, trajanje i kraj.Samo tako ga moramo prihvatiti. U tome je čovekova snaga i veličina!”
-----------------------------------------------------------
Trajanje obeležilo moj život
Koja reč objašnjavavašu glumu?
Ona koja je, po meni, najvažnija u oceni svakog umetnika: trajanje! Ono je, uostalom, osnovno obeležje i mog ukupnog života. U svakom smislu! Naravno da nije samo reč o genetskom nasleđu, već i o časnom odnosu prema sebi i drugima bez potrebe za bilo kojom vrstom kajanja ili griže savesti.
Slavko Trošelj
objavljeno: 02.02.2014
Pogledaj vesti o: Prvi maj, Jagodina
