Izvor: Politika, 03.Feb.2013, 13:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Politika” prva objavila Teslino pismo Zmaju

U vreme obeležavanja 80. rođendana Nikole Tesle, 1936. godine, naš list obelodanio dva dragocena dokumenta iz zaostavštine dr Milana Ševića

Pismo Nikole Tesle, upućeno Jovanu Jovanoviću Zmaju 15. juna 1894. godine, izloženo ovih dana u specijalnoj komori u Narodnoj biblioteci Srbije, o čemu je pisao naš list, prvi put je bilo dostupno javnosti preko stranica „Politike”.

Objavljeno je u trobroju za 31. maj, 1. i 2. juni 1936. godine, kada je u Beogradu i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u drugim mestima Kraljevine Jugoslavije održan niz manifestacija povodom 80. rođendana Nikole Tesle.

Pod naslovom „Nikola Tesla kao prevodilac Zmajevih pesama”, Julija Lazarević-Tatić, saradnica našeg lista, obelodanila je da se Teslino pismo nalazi u pisanoj zaostavštini pedagoga, profesora dr Milana Ševića i da se u toj arhivi nalazi i pismo Zmaju Roberta Andervuda Džonsona, velikog Teslinog prijatelja i poklonika.

Kao urednik jednog od najuticajnijih časopisa u američkoj istoriji, magazina „Senčeri”, Džonson je s radošću prihvatio Teslin predlog da objavi nekoliko Zmajevih pesama, o čemu je pesnika obavestio po obavljenom poslu, 3. maja 1894. godine, pismom punim takta, dubokog poštovanja i izrazitog divljenja:

„Dragi gospodine,

U trenutku kad vam ovo pišem, ja još ne znam da li Vam je moj prijatelj Tesla što pisao o našem zajedničkom radu na upoznavanju amerikanske publike preko ’Century Magazine-a’ s primerima vaših vrsnih pesama.

Teslini prevodi Vaših pesama pobudili su u meni takvo divljenje, da se nisam mogao otrgnuti iskušenju da ih ne parafrazujem (jer se ne usuđujem nazvati ih prevodom) izašle su baš sad, u majskoj svesci ovoga časopisa, od koga sam Vam poslao jedan primerak. Ja, isto tako, prilažem uz ovo pismo štampani izvadak u kome imate i pesme i kratak uvodni članak, koji je bio ljubazan gospodin Tesla da napiše. Šaljući Vam to, ja se nadam da ovaj posao neća naići na Vašu osudu. (...)

Za slobodu, koju sam uzeo u pogledu Vaše pripovetke, imam da se pravdam naročito u dvema tačkama: jedna je u maloj izmeni, a druga u prostoj izradi. U ’Tri hajduka’, krstio se, kao što sam ja razumeo, slušalac priče, i iz strahopoštovanja i grozote.

Ovo bi se teško moglo prevesti na engleski, a da se time ne promeni sam okvir dela. Ja sam prvo pogrešno shvatio prevod g. Tesle i razumeo da se skeleti sami krste, i to je izgledalo tako savršeno dramski efektno, i isticalo je versku antipatiju, da sam ja zaključio da tako ostane.

Za Vaš narod nisu potrebna nikakva objašnjenja u pogledu hajduka i Turaka, ali našem je narodu to potrebno, pošto on inače ne bi razumeo narodnosni i verski konflikt, koji čini suštinu balade. U našeg je naroda manja uobrazilja no u vašega i stoga je njemu potrebno što očevidnije pretstaviti tako nežnu temu. (…)

Vaš Robert Andervud Džonson”

Posle više od mesec dana, Tesla je 15. juna 1894. godine uputio Zmaju sledeće pismo, čiji je faksimil objavila „Politika”:

„Visoko poštovani gospodine,

slavni srpski pesniče!

Oprostite što Vam se nisam javio prije, kao što bi dužnost zahtevala. Nekoliko misli tako su me obuzele, da mi je nemoguće otrgnuti se od rada.

Moj prijatelj, R. A. Džonson, plemenit čovek, jedan od najboljih pisaca ovđe, i sam pesnik, latio se je posla da prevede zbirku Vašijeh divnijeh pesama na engleskom.

Odavna tražio sam takova druga, koga bi mogao da oduševim, pa ma i dimom i ugljenom! U Americi nema boljega. Prevodi njegovi upravo divni su, a ako po gdekad morao je promeniti po koji redak, to je bilo neophodno nužno u duhu engleskog jezika.

Sad prevodimo nekoliko drugijeh pesama. Htedoh Đuliće ali je preteško, nu možebiti da ćemo uspeti docnije, ma i koliko posla imam, za to ću naći vremena. Molio bi Vas da mi pošaljete Vašu sliku, a kada bi mogli i dve, dao bih jednu mom prijatelju, koji Vas toliko poštuje.

Imam izdanje od 1882. Vašijeh radova i rad bi pribavio novije, ako se može dobiti.

Pozdravljajući Vas najsrdačnije ostajem Vaš

Nikola Tesla”.

Završimo ovaj tekst onako kako je to na prelomu maja i juna 1936. godine učinila Julija Lazarević-Tatić:

„I pored velikog niza radova i pronalazaka, Tesla je osetio potrebu i našao vremena da pomoću sopstvenog prevoda upozna sredinu, u kojoj se on kretao, sa onim što je voleo i što ga je oduševljavalo. To je bila jedna od prvih i jedna od najiskrenijih naših propagandi”.

Slobodan Kljakić

objavljeno: 03/02/2013
Pogledaj vesti o: Prvi maj

Nastavak na Politika...