Izvor: SrbijaDanas.com, 25.Apr.2023, 12:17

POSEBAN OPREZ PRED PRVOMAJSKI URANAK! Odmor u prirodi, krpelj kod kuće - ako je na koži DUŽE OD 36 SATI, posledice mogu biti OPASNE

Ove krvopije su aktivne čim spoljašnja temperatura bude iznad 4 stepena, kaže za dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju

Predstojeći praznik Prvi maj i ovog proleća će izmamiti veliki broj naših sugrađana u prirodu, u kojoj moramo biti obazrivi i čuvati se uboda krpelja. 

Doktor Ivan Aleksić, pomoćnik direktora za Službu za biocide i programe medicinske ekologije u Zavodu za biocide i medicinsku onkologiju >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << podseća da na pojedinim lokacijama stalno ima i zaraženih krpelja koji prenose Lajmsku bolest, počev od Ade Cignalije, Topčidera, Bojčinske i Lipovačke šume. Zaraženost krpelja bude od 10 do 50 odsto, a ove godine ih je zaraženo 20 odsto.

- Krpelji su paukoliki zglavkari, široko rasprostranjeni na celoj planeti. Opstaju u svim klimatskim zonama. Naročito dobro su prilagođeni vlažnim klimatskim oblastima, a ako postoji mogućnost nalaženja plena, lako se prilagođavaju i pustinjskoj klimi.

Najviše borave u travnatim, žbunastim zajednicama (šume, stepe, savane, parkovi) i ruderalnim staništima. Lako se prilagođavaju različitim uslovima sredine, tako da neke vrste mogu da žive u objektima za smeštaj i boravak životinja, kao i u stambenim objektima. Česti su na mestima gde je velika fluktuacija životinja.

Ako je krpelj na koži duže od 36 sati to može biti opasno.

Nakon svakog boravka u prirodi pregledajte kožu, kako biste videli postoji li neka nova crna tačka na vama. To bi mogao biti krpelj.

Kod nas je, prema njegovim rečima, najčešći običan ili šumski krpelj Ixodes ricinus. To je tvrdi krpelj koji najčešće parazitira na stoci, jelenima, psima i ostalim životinjama, kao i na ljudima. Ova vrsta nosi naziv ricinus zato što ženka, kada se napije krvi postane velika poput zrna graška a oblikom i bojom podseća na plod biljke ricinus.

- Staništa ovih krpelja su najčešće listopadne šume, travnate površine i predeli pokriveni žbunastom vegetacijom. Na vrhovima vlati trave ili listova čekaju svoj plen na koji se kače, te tragaju za pogodnim mestom na telu na kome će se pričvrstiti i isisati potrebnu količinu krvi za dalji razvoj.

U Beogradu ih najviše ima u šumama, koja su istovremeno i izletišta, kao što su Bojčinska, Manastirska i Lipovička šuma, Košutnjak, Banjička šuma, Avala, zatim na Adi Ciganliji i Adi Huji.
Pogledaj vesti o: Prvi maj

Nastavak na SrbijaDanas.com...