Izvor: juGmedia, 30.Apr.2015, 00:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O HRABROSTI I PRVOM MAJU…
U Srbiji samo 17 odsto privatnih poslodavaca redovno, u dan, isplaćuje plate zaposlenima, kaže predsednica ASNS Ranka Savić.
U isto vreme, oko 50.000 ljudi uopšte ne prima platu, a za 650.000 ista kasni.
Dakle, postavlja se pitanje – koliko ljudi zaposlenih u privatnom sektoru, uopšte, prima platu?
Zluradi bi rekli da to zavisi od podmirenja tekućih potreba poslodavca koje se ogledaju u novom džipu ili letovanju na Sejšelima.
Oni još >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << zluradiji da država nema ništa sa tim, već da je sve stvar dužničko-poverilačkog odnosa između poslodavca i zaposlenog.
U svetlu svega pomenutog, interesantno je mišljenje Dušana Petrovića, predstavnika Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja koji dozvoljava sebi da kaže da bi “zaposleni trebalo više da koriste mogućnost iz Zakona o radu da pred sudom naplate svoje zarade “ te da je „pitanje ostvarivanja prava i pitanje hrabrosti“.
Veoma interesantno stanovište.
Ono što me, kao prosečnog stanovnika ove zemlje, zanima je – a gde je tu država da blagovremeno reaguje?
Da li je ona tu da zaštiti samo svoje i, delimično, interese poslodavca?
I gde su tu siroti mali mravi i ko se brine o njihovim interesima?
Da li ih neko pita kako i od čega žive? Kako plaćaju račune i hrane decu?
Cenim da naplata mizerije koju je neko krvavo zaradio ne bi bila „pitanje hrabrosti“ kada bi država striktno primenjivala zakon i bar jednog poslodavca kaznila promptno i primerno, kako se to radi na Zapadu na koji se, evo već deceniju i po, svaka vlast u Srbiji poziva.
A ako ti već službenik Ministarstva rada predlaže da budeš „hrabar“ i da se „sudiš“ sa poslodavcem za platu koju si zaradio, onda sa resorom i državom koje predstavlja nešto debelo nije u redu.
Da li on, pominjanjem hrabrosti, želi da ukaže na moguće probleme sa kojima se možeš sresti ako rešiš da na sudu ostvariš svoja prava?
I gde su tu i zašto postoje državni organi, ako državni službenik već zna da ćeš ih imati?
I šta po tom pitanju rade?
On dodaje da – “ krivično zakonodavstvo predviđa mogućnost da se „poslodavac krivično goni, ako svesno ne poštuje zakon ili opšta pravna akta“.
Mogućnost je jedno, teorija drugo, a praksa u zemlji Srbiji nešto sasvim treće.
Apropo pominjanja mogućnosti, to me seti jedne anegdote u kojoj mlađa devojka pita svog ginekologa:
-Doktore, da li postoji mogućnost da se zatrudni na daljinu?
– Da, ako je daljina kraća od mogućnosti.
Jer, poznajući dobro efikasnost domaćih sudova, može vam se vrlo lako desiti da zaostale zarade dobijete tek za neku deceniju.
I to ako baš budete imali sreće.
Dakle, ukinite plate, i problem je rešen
Da elaboriram.
U celoj priči nisu nevini ni država ni poslodavac, jer i jedna i druga strana, u neku ruku, uspeva da zaštiti svoj interes.
Država mehanizmima represije uspeva da naplati ono što je njeno, poslodavac, makar delimično, da pokrije sebe, a za radnike – ako nešto preostane, preostane.
Jer prinudna naplata i sudski izvršitelji, izgleda, postoje samo za nas-sitne ribe!
A ti, radnička klaso, budi hrabra.
Ionako ćemo, za nekoliko dana, proslaviti i taj 1.maj.
Pogledaj vesti o: Prvi maj
